друкчија незнана (Србија)

друкчија незнана (Србија)
НЕЧИСТА СРБИЈА:трауматско искуство (титоизам)

Translate

Мистериозна планета

Мистериозна планета
Из сваштара и Златног Расуденца и митова једног племена које су обрстеле козе и онај чије се име не спомиње

Из НЕОБЈАВЉЕНИХ РУКОПИСА

СРПСКА ФАБРИКА ИЛУЗИЈА

петак, 11. јул 2025.

...Da je i ovo što ponovo pišem apsolutno tačno, pokazaće se vrlo brzo. ..

 


 

 DRUGI PIŠU

 

Bez srpskog tečnog kristala jadarita, dakle, bez nanočestica u tečnoj suspenziji jadarita, globalna vakcinacija, odnosno, deimunizacija svetskog stanovništva postaće besmislena. Postaće besmislen i rat u Ukrajini, pokrenut upravo zbog izazivanja veštačkih nestašica hrane, vode i energije i pokretanja moguće "poslednje ili radijacione epidemije". Bez optičkog praha jadarita, postaju besmisleni i pokrenuti mega projekti Ilona Maska - Starlink, Neurolink i Open AI. Bez srpskog jadarita globalisti nestaju sa svetske scene....

 

Vasko Vasović, direktno i bez uvijanja:
- SRBIJA CENTAR PAŽNJE GLOBALISTA
.
Napisao sam da rudarska kompanija Rio Tinto neće napustiti Srbiju i to je apsolutno sigurno. Vlasnici iz senki i te kompanije ili kako god budu Rio Tinto naknadno nazvali, istovremeno su i vlasnici američkih Federalnih rezervi i vlasnici svih velikih američkih i švajcarskih banaka. Dakle, vlasnici su kompletnog svetskog kapitala. Zbog čega Rotšildima i Rokfelerima treba samleveni srpski jadarit, a ne prokuvani litujum i zbog čega ga ne uzmu na drugom mestu gde nema otpora lokalnog stanovništva? Tri su jednostavna razloga.
Jadarit je optički kristal, odnosno mineral sa jedinstvenim biohemijskim i fizičkim svojstvima, kakva, ni približno, ne poseduje ni jedan jedini mineralni ili provodni materijal u svetu. Dakle, jedinstven svetski mineral. I ima ga, isključivo i na žalost ili na sreću, samo na jednom jedinom mestu u svetu. Pronađen je, pre dvadeset i nešto godina, na teritoriji Loznice, u dolini reke Jadar. I nigde više. Satelitski snimci i istraživanja na terenu pokazali su količinu od 150 miliona procenjenih tona.
Bez Srbije, odnosno srpskog jadarita, globalisti ne mogu da sprovedu ni jedan jedini, davno isplanirani, program ili projekat. Bez srpskog tečnog kristala jadarita, dakle, bez nanočestica u tečnoj suspenziji jadarita, globalna vakcinacija, odnosno, deimunizacija svetskog stanovništva postaće besmislena. Postaće besmislen i rat u Ukrajini, pokrenut upravo zbog izazivanja veštačkih nestašica hrane, vode i energije i pokretanja moguće "poslednje ili radijacione epidemije". Bez optičkog praha jadarita, postaju besmisleni i pokrenuti mega projekti Ilona Maska - Starlink, Neurolink i Open AI. Bez srpskog jadarita globalisti nestaju sa svetske scene.
Da je i ovo što ponovo pišem apsolutno tačno, pokazaće se vrlo brzo. Zbog toga je Srbija najvažnija tačka na svetskoj mapi i za Bajdena i za Putina i Zelenskog i Kisindžera i Soroša i Rokfelera i Si Đinpinga.
Odatle i besomučno ulaganje novca od strane EU, Angele Merkel i Viole fon Kramon u izgradnju autoputa i železničke pruge od Šapca, preko Niša i Prištine, do albanske luke Drač. Odatle i ulaganje brata Sija u crnogorski autoput od srpske granice do rezervne luke Bar. Odatle i Mali Šengen i ukidanje graničnih kontrola, da se kamioni i vagoni sa srpskim jadaritom, ne bi previše zadržavali na tim granicama. Odatle i kargo centri za brze vazdušne isporuke jadarita na Nikoli Tesli u Beogradu i Ademu Jašariju u Prištini. Koncesionar, francuski Vansi, isti je za oba aerodroma. I iza njega, takođe, stoji identična globalistička ekipa.
Njegova uloga je, osim da osigura teret jadarita u novim kargo terminalima, kao i same isporuke, imeđu ostalog i da uništi sve regionalne aerodrome u okolini i to u krugu od najmanje 250 vazdušnih milja oko Adema Jašarija i Nikole Tesle. Njegova uloga je, takođe, da nanese neprimetnu, ali, što veću štetu i srpskoj nacionalnoj avio kompaniji Er Srbija.
Soroš je ponovo, preko svojih stipendista, obučenih operativaca i instruktora iz drugih globalističkih fondacija, poput Rokfelerovih, Gejtsovih, Maršalovih i gomile korumpiranih antisrpskih NVO, ubacio u Srbiju grupe koje, bez greške, sprovode njegove globalističke planove i projekte. Globalistički pokret Kreni - promeni, Sava Manojlovića, danas je isto što je predstavljao i Sorošev radikalni levičarski pokret Otpor sa Srđom Popovićem u glavnoj ulozi. Soroš, to isto, što je Otpor radio u Srbiji, Boliviji i Ukrajini, radi i sa drugim svojim pokretima poput ANTIFA i BLM.
Popovićev Otpor je imao zadatak da ukloni i nacionalističke i neposlušne komunističke, ali, kako tako, prosrpske snage iz vrha države, što su i uspeli, dok mu Kreni - Promeni služi da odvuče pažnju sa, globalistima potrebnog, jadarita na nepotrebni litijum.
Time smo dobili zabranu i preradu jadarita u litijum, koji im ne treba, ali nije uklonjena zabrana iskopavanja jadarita, koji im treba. Sem toga, litujum se najjeftinije i najefikasnije dobija običnim solarnim isparavanjem, a ne preskupim kuvanjem u sumpornim kiselinama. Najveća svetska nalazišta litijuma su u Boliviji, Čileu i Argentini. Zašto Rio Tinto, onda, ne ode tamo, nego tvrdoglavo ostaje samo u Srbiji?

Naravno da se priča oko litijuma sprovodi pod dirigovanim "zaštitnim" plaštom ekologije, preko, većinom, lažnih i korumpiranih ekoloških pokreta, koji nose šizofrenu ideologiju male, ali zle Grete Tunberg. Tramp je bio u pravu, kada ju je tako i okvalifikovao.
...
Vasko Vasović
Мислим да је могућ рат, јер су нам руди притекли у помоћ, иако је аљек муслију одбио....
 
izvor:iz pisama prijatelja

 



субота, 14. децембар 2024.

Има их разних...

 Има их разних, назови песника.

Оних који су почели рано, у пеленгаћама.

Оних који су, чини се, започели касно.

Оних које много хвале, и на језику на којим пише и на тридесетак других, страних. А који не користи више од пет стотина речи, до 777.

Има их и који пишу срамотне песме и склоних вицевима, безобразним, наравно, и читају их у четири ока, поготово ако су мали људи, лактароши, промашени, умишљени; и које потврди заборав, мотика, и наследници који тим шкрабањима потпаљују ватру првих четрдесет дана по упокојењу.

Понеке сам упознао.

Саблазнио се. Ниједног од тих разних нисам сместио у неку од антологија које сам састављао, већ  у ону корпу за отпад крај мог писаћег стола коју полако пуним и одлажем у црне вреће.

Ма има их на стотине подврста, поготову код бројно малих народа.

Неки глуме песнике, озбиљне професоре, самоуверене пензионере, и уместо зрна савести и храбрости нуде џаба своје песничке брошуре штампане веома луксузно код наводно озбиљних издавача.

Има их разних који су залутали у поезију, у време кад је царовала идиотска идеологија да ће СВИ ЈЕДНОМ ПИСАТИ ПОЕЗИЈУ...

Срање у боји, бижутерија, прежвакавање општих места, лирика мишијих рупа, работа глупа, што се понавља после Хомера из века у век, где праве поезије нема ни за лек!

Фолиранти разних фела, скрибенти и цитатори бедни, плагијатори, гладијатори бирократске литературе - примамите их на брдо изнад мора и стрпајте их у велиииикоо буре, и погурајте у модру дубину понора славољубља. Што даље од оних ретких, деце, наивних, писмених и неписмених, гуслара, и извиканих наметнутих судаца - "ауторитета", министара без портфеља, српских волова и сумљивих полова, и мог стола!

Правих песника нема ни да се поброје помоћу прстију десне и леве руке човека, јер Бог не дарује таленат и дарове сваки дан, сваки час, сваке године!Већ понекад, понегде, никне из жира храста лужњака у осамсто година неки народни песник, слеп, ружан или леп, баш тамо где га нико не очекује и где му се не нада...

(13. децембар 2024)

 




14.12.2024. 09.00

Ноћас је студен обрстела лишће са трешања, вишања,крушака, џезвалија, шљива, кестена, јабука, виноградарских прасака, лоза, не и ружа у Другој авлији.Доручковали. Ватру потпалио на жару од јуче. Чај од сушених дивљих јабука и матичњака.Пулин воли паленту са млеком. Храст лужњак има пар неопалих листова. Средина децембра је очерупала и гране врбе у суседној градини. Није било слане; зелени се травица уз узорани део суседне градине. Искључио сам мобилни. Неколико пута у току ноћи будио се због студени...


 

Овако нешто бисмо могли и сами током пролећа и лета започети и завршити, ако Бог да, како кажу наши стари...

 

уторак, 10. децембар 2024.

КРИТИКА, ПРАВА, ДЕЛОТВОРНА

 ФРАГМЕНТАРИУМ I (001)

Шта ће бити са нама? Гледам у ту маглу зимску од раног јутра. Мокриња, влага. Вране јуре по небу - нешто, смрдиврану,орла кликташа? Или неку другу штеточину?Правцем исток-запад. Алуга - Међа.  Зифт црн петомесечни пулин прати ме у стопу. Глад га тера. Навикао је да први излазим из куће и идем према шупи, штали, кокошарнику. И лаје, да ли  зато што је прегладнео? Или што ми се радује?Да неког види живог после једне студене, кишне, децембарске невиделице?  Село ч м а в а. Чури из два димњака у близини...Родбина има отровну фантазију, породица је пуна дволичности, мамлаза и упуштених ... Мит древног живовања је потиснут; и државе и државине (у Звижду кажу салаши)... Никоме не треба гледати кроз прсте, ни најрођенијима. Ни најсроднијима. Ни вршњацима, ни сродним душама.  Јер кад им гледате кроз прсте, временом постану самоуверени, троми, угојени, лењи и одурни...Цена погрешног васпитања се на крају крајева никоме не исплати...Зашто - јер је висока - тако се затиру породице. Ко није за војску, није ни за цуру!...  То је српска пословица из последњих миленијума... Остала је ругалица:"Тај, и тај тамо у Басара (засеок, формиран од салаша) сурутку сркуће и ку..чину дркуће..." Односило се на једног руменог средовечног инокосног сељака, који се није секирао због ствари које су његове имућније вршњаке, састављаче споменуте ругалице, подстакле да сачине двостих подругивања.Тај који је то склепао, није више на овом белом свету; завршио је у неком печком виру; зашто и како Бог  једини зна! Е тај, нека му је лака земља, кроз ту ругалицу остављао је будућима и потпис иако му то не беше намера и траг о себи и својим склоностима ка онанији, у каснијем животу (који је потрошио као удовац).
Ко их се сећа више?Тог састављача ругалице, од само два стиха, у говедарском стилу, који су надживели, и сочинитеља и оног другог, чији је салаш прогутала букова прашума?

После непуних четврт века и коју годиницу више...ко их се сећа? Можда ни најближа својта, они што су наследили имовину и првог и другог!

*

Запамтио сам на стотине физиономија из нашег места и околине, које су временом други заборавили. Па и својта. Али није мали број ни оних које сам сасвим заборавио. Али тај мој заборав је био посебан облик памћења, лавиринт без краја, у којем су сачуване приче и причице; силуете  у неком искривљеном огледалу потомака, у инату, и отпору. Песме ругалице, као да су урезане срмом у везове и несигурно памћење; подсећање је водич...

Многи нису ушли у мит, не, већ у потпуни или делимични заборав. Читаве војске; легиони силуета, вилин-коњица, паунова и пауница, непрегледна јата голубова... Великаши и одрпанци, дрипци и краве музаре, убице, лажови од памтивека, поводљивци, коњокрадице, аминаши, шпијуни - армуникаши, бакарни бандаши, подрепаши, јефтино купљени доушници, продане душе и мандарински накот, милиони и милиони омамљених мрава и црва...

Наша мајка је била усмена књига без краја, наш отац исто, и више. Није преносио само на нас, његово директно потомство, и искуство, већ је и на друге преносио проверљиве и поверљиве ствари, које треба памтити;утувити; бавећи се у годинама које су појели скакавци, како записа један од писаца титоизма, политички затвореник, надриписарством, тј. спашавајући народ Доњег и Горњег Звижда од НАМЕТА белосветских богоубица, оне сироте, упропаштене победом "нових окупатора" (1944. и даље), у потаји, ризикујући апс, ризикујући уништење породице, етикетиран као "Дрвени адвокат", често је добијао оне позиве из локалне удбе да се јави тад и тад у толико и толико, по чл. том и том. Где су му на свој начин претили... Тиме је у његовом преосталом животу много тога било предодређено. Али и  његовим најближима, целој породици...

Уторак 10. 12. 24. (пре подне)


PS

Дописујући се последњих десетак година са многима (сарадницима "Заветина", и потенцијалним, будућим) имао сам прилику да читам саблажњиве "бљувотине" разних умишљених ликова, од универзитетских професора до оних амбициозних гордих будалетина, које нисам сачувао, а можда је требало? Нисам их сачувао јер су ми у неколико наврата хаковали поштанско сандуче, наводни хакери из Јужноафричке уније, Панчева и још једног града у Војводини - како ме је са жаљењем обавестио GOOGL.После увођења ванредних превентивних "мера" због лудила Баба Куроне, приметио сам у годинама које су уследиле, како су се сви ти, о којима сам овде шкрто набацао препознатљиву цртицу, повукли, сви, у мишије рупе, не само овде у Срб., него и много шире (у Америци, Канади, Немачкој, Шведској, Шпанији...). Хвала Свевишњем, дошло је време да одахнем и да више не одговарам тим књижевним и другимн замлатама, лажним потомцима говедарске литературе и следбеницима Ћопаве Лисице... Тим бедницима који су последњих деценија направили "сјајне каријере" захваљујући својим лактовима који су се усијали и цакле се као стакло опране винске чаше!

У суштини, то је читава једна бедна галерија која ће бити затрпана одронима земље која их је родила и лавином снега бесконачног времена...Ма колико се чинили различити, лепи или ружнији од непоменика и изрода, издајника и накарада, сви су слични једни другима као јаје јајету. И сви су мућци, хвала Богу! Амин.



КЊИЖАРА ПИСАЦА

КЊИЖАРА ПИСАЦА
Планетарна, најбржа куповина књига и часописа : Дућан "ЗАВЕТИНЕ"