УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

среда, 02. децембар 2015.

Судбина критичког филма данас


СА амбицијом да прикаже најобимнији програм до сада - 84 филма у осам селекција, међу којима су остварења са највећим светским наградама, 21. Фестивал ауторског филма са истим критеријумима изабрао је и чланове жирија. О најбољем филму у Главном такмичарском програму и добитнику Гран прија "Александар Саша Петровић" одлучиваће Раша Салти, директорка програма фестивала у Торонту, Огњен Свиличић, редитељ из Хрватске, и Павле Вучковић, наш млади редитељ чији су филмови награђивани и приказивани у Кану. Како у разговору за "Новости" истиче Раша Салти, њој је веома драго што је у Београду, у Србији. Нашу кинематографију познаје, како каже, пре свега по остварењима из периода "црног таласа", радовима Желимира Жилника, а пре него што је стигла на ФАФ "изучила" је дела Саше Петровића...
- Знам да су тада филмови из ваше земље добијали награде на фестивалима као што су Берлин, Венеција, Кан, да је та кинематографија у том тренутку била и једна од водећих у овом делу Европе - каже Раша Салти, која је и селекторка за афричку и блискоисточну кинематографију.
Каква је сада позиција ауторског филма у свету?
- Постоји општа криза у приказивању и дистрибуирању филмова, а с друге стране, њихово продуцирање постало је много интелигентније, демистификованије и, на неки начин, више изненађујуће. Диструбуција то не прати истим темпом, проблем је у томе како ауторски филмови долазе до људи, а тренутна ситуација показује да је можда једини начин да се они гледају на фестивалима. Готово у свакој земљи данас постоји бар један фестивал уметничког филма и бар један до два арт биоскопа. Али, да би ови биоскопи преживели неопходна је стална финансијска помоћ. Аргентински и марокански филмови, примера ради, не могу више да стигну на фестивале у Београду или у Минхену, Љубљани..., као што су долазили 60-их и 70-их година 20. века. Ако, дакле хоћете да оцените вредност уметничког филма, морате пре свега да схватите ново време које је дигитализација потпуно "демократизовала". У целом свету, људи који нису могли ни да сањају да праве филмове, данас то могу да раде с лакоћом, и да снимају све што желе. А стварање уметничког филма је фантастичан начин да се критички прикаже и једноставан живот, и све оно што човек интимно, друштвено и политички преживљава. Али, такав филм се не дистрибуира и приступ таквом филму је јако компликован.
РЕТРОСПЕКТИВА БОРЕ ДРАШКОВИЋАУ МУЗЕЈУ Кинотеке у Косовској улици, под насловом "Пространства и орахове љуске побуњеног човека", у уторак, 1. новембра почиње рестроспектива коју Фестивал ауторског филма приређује филмском аутору Бори Драшковићу. У избору који је направио Срђан Вучинић, уметнички директор ФАФ, видећемо документарац "Парадокс о шаху", путописни филм "Недеља по подне на Гренланду", култна играна остварења овог редитеља из периода "црног таласа" - "Хороскоп" и "Нокаут", ТВ серију из 1979. "Дувански пут", као и филмове "Живот је леп" и "Вуковар - једна прича". Драшковићева ретроспектива траје до петка, 5. новембра.
Значи ли и да је судбина критичког филма данас неизвесна и песимистична?
- Нисам песимиста, мислим да ће садашњи начин дистрибуирања филмова или потпуно колабирати, па ће морати да се ствара неки нови систем, или ће дистрибуција научити да се прилагоди и да стварно почне да приказује филмове на прави начин. Они који се баве ауторским филмом треба да схвате да је публика која би желела и могла да гледа такве филмове далеко многобројнија, него што се то нама реално чини. Недавно је, рецимо, приказивање Пазолинијевих филмова на интернету и ДВД окупило огромну публику, иако су се ти филмови истовремено приказивали и у италијанским биоскопима.
Кога видите као публику тих прича о нашој стварности, ако знамо да су људи планетарно "хипнотисани" празним, комерцијалним садржајима?
- Људи су много интелигентнији и промишљенији, него што друштво, политичари и власници моћи који стварају нашу стварност то хоће да покажу. Мислим и да они који стварају ауторски филм на неки начин потцењују интелигенцију гледалаца - најважнију лекцију научила сам док сам била у кампу за избеглице у Палестини, мислила сам да ти људи желе да гледају палестинске филмове и неке лаганије приче, што није било тачно. Хтели су филмове из других делова света, и то оне који приказују стварне људске приче. Мислим да та шовинистичка идеологија "затвореног" ума много боље ради уколико људи немају приступ биоскопу и филмовима. У арапском свету, рецимо, постоји директна пропорција између тога колико се биоскопа затвара, и колико се нових џамија отвара.

Раша Салти: Ера затвореног ума | Култура | Novosti.rs

петак, 27. новембар 2015.

"Дом анђела"


НА Факултету драмских уметности у Београду пре неколико дана снимљена је последња клапа документарно-играног филма "Дом анђела" Бранке Бешевић Гајић. Ауторка документарца "Лауш" у новом филму бавила се мотивима и легендама које окружују средњовековни манастир Куманица, на самој граници Србије и Црне Горе.
- Куманица је свето место које вековима окупља људе без обзира на националност и верску припадност. У исто време на овом светом месту чује се "Боже помози" и "Иншалах". Посећују га хришћани, муслимани, па чак и атеисти. Многи су доживели исконска исцељења, па га називају малим Острогом - каже ауторка Бранка Бешевић Гајић.
У овој причи о легенди, духовном наслеђу и традицији, ауторкини саговорници су високи свештеници СПЦ, историчари, академици, археолози, а у улози наратора је Љиљана Благојевић. Видећемо и сведочанства људи којима су се десила "чуда" у овом манастиру.
Играни делови "Дома анђела" оживеће неке средњовековне сцене.
- Ти делови нас уводе у причу и филму дају помало мистичан тон - каже Гајић и за "Новости" открива да није било лако снимити ове сцене: - Требало је уверљиво реконструисати средњи век и те ноћне сцене, па смо тражили место далеко од сваке цивилизације. Да нема осветљења, нити шумова од саобраћаја, а аутентичну атмосферу су дочарале бакље.
Пре почетка снимања у јулу, ауторка је планирала да филм о манастиру Куманица и његовим чудима повеже се љубавном причом Ане и Жарка, средњовековних јунака.
- Почели смо да снимамо те сцене, и ма колико биле дивне, схватили смо да не могу да се уклопе са остатком приче. Тако смо одлучили да ће се Анина и Жаркова љубавна сага снимати као целовечерњи играни филм, и то, највероватније, одмах по завршетку "Дома анђела" - најављује Гајић.
Премијера филма о манастиру Куманица очекује се током наредне године.
Тајне манастира Куманица | Култура | Novosti.rs

среда, 18. новембар 2015.

Vizualizator


Свечано отварање фестивала фотографије одржаће се у четвртак у Установи културе Пароброд са почетком у 19 часова. 
Фестивал ће отворити Едвард Китинг, добитник Пулицерове награде за фотографију. Београдској публици ће се представити контраверзном изложбом под називом „Apart from the light“.
Фестивал фотографије ВИЗУАЛИЗАТОР 2015 је мултидисциплинаран, динамичан културни догађај, који има за циљ да повеже секторе, институције и појединце из различитих професија везаних за фотографију како би се градио систем који омогућава стратешки развој области фотографије.
„Визуализатор“ ће са својим иновативним приступом анализирати фотографију са различитих аспеката: као визуелну уметност, социјални феномен и моћно медијско средство. У фокусу је документарна фотографија као жанр уметничке фотографије.
"Склопи слику" је слоган овогодишњег фестивала, а оправдава га велики број стучњака из области фотографије, медија и уметности који се окупља на трибинама, радионицама и изложбама у оквиру фестивала.
Фестивал се одржава већ трећу годину заредом, од 19. до 26. новембра на више локација у Београду: галеријама, установама културе и јавном простору.
Од 17 часова у четвртак у УК Пароброд почеће трибина под називом "Таблоидна фотографија" која ће истражити феномен таблоидне фотографије у свету и код нас, њен утицај на друштво, информисање и културне обрасце.

http://www.novosti.rs/вести/култура.487.html:577362-Pocinje-festival-fotografije-Vizualizator

понедељак, 15. јун 2015.

Широк избор дигиталних издања "Заветина", акција

Широк  избор дигиталних издања
Мирослав  Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман, прво, пилот-издање
Београд, Заветине, 1999.
ЦД, 250, 00  дин.
Мирослав  Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман
Друго прерађено, допуњено  издање
15. књ, опуса  УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА
Септембар -  октобар 2002, ЦД, 260,00 дин.

Мирослав Лукић СТУДИЈА О НАМЕТНОМ ВЕКУ Четири есеја о битном
ЗАВЕТИНЕ:Ми, Београд, 2003. 108 стр.21 цм. Библиофилско издање. 2 примерка
Цена по примерку 10.000,00 дин. - Цена дигиталног издања, које је у свему адекватно штампаној, библиофилској верзији 220,00 дин.

Мирослав Лукић, БЕЛА АНТОЛОГИЈА
Одабране песме и недовољно позната лирика из романа и других Лукићевих књига, листова и часописа, прво издање, Институт за поезију ( у оснивању) : Заветине, Београд, 2001, ЦД, 170,00 дин.


Aleksandar Lukic IN THE VALLEY OF WALLS, CD
(Александар Лукић У ДОЛИНИ ЗИДОВА)
6 EURA + пошт. трошкови

*

Антологија ФЕНИКС
Антологија српске поезије 20. века (најужи избор).
Београд, септембар 2006. -116 стр. Формат:28 х 10

Предња страна корица шт. издања.

„Написао сам у првом издању да је Антологија ФЕНИКС можда и сувише строга књига, сувише сужен избор, али само на први поглед.“ (Аутор)
Нудимо дигитално издање ове књиге на ЦД по веома популарној цени.
Цена: 240, 00 дин.

Акција
ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић

Цена првог дигиталног издања Сабраних Дела Мирослава Лукића 80 ЕУРА (динарска противредност) плус поштански трошкови за поручиоце из Европе, Америке, Азије и Аустралије.Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књигу и поклон филм „Заветина“ по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ.

Препорука издавача, тј. Александра Лукића (одломак из књиге „Између митарења чудовишта и уметности будућности“) :
Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је одбрана песништва и истовремено испуњавање дужности песника с краја 19. и 20. века, дужности које они нису у потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљвањем најзначајнијих и врховних чежњи.
То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.
Полеђина корица шт. издања књиге Ковчег безразложних успомена...


...Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ + АКЦИЈА
Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање    299,00 дин
Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД    210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање    299,00 дин
Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД    210,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, папирно издање    299,00 дин
Бр. 5, септембар  2014, ЦД    210,00 дин

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу
у електронској поруци,
 miroslav7275@gmail.com,
и број – Control number).
Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво ПостЕxпресс, или 
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), 
шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. 

Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

среда, 27. мај 2015.

Сачувани фрагменти из једног документарног романа у стиховима / Бела Тукадруз

.......
Досада је занимање господе и богатих.
И прецветалих лепотица. Паланке су гнезда
У којима се кокошке из досаде легу два пута
брже од Обичних кокошака. Па ипак није у
њима тако досадно Као што тврде, јер с
времена на време гостује циркус
"Фермен Пуцко", љубоморни муж устрели
Љубавника своје вољене жене, или у берби
вргања Поскок и шарка пецну неопрезне.
Пијац крајем недеље и три вашара током
пролећа, лета и јесени, и заветина,
могли би да буду изазовни за будућег писца,
За оног што може да опише све што види
И што уме да изрази све што осети.

Глава 7

(Поцепано 6 претходних страница)
Рајска слика, планинска, непоновљива: сенке
дрвећа Умочиле шапе у провидно огледало
блиског шумског познаника.
Љубавни троугао: Моара парасита, раките,
липе. Напуштени рудник, коров, коприве,
купине. Сазреле, сочне, црне као крв.
Пуста воденица. Стабљике обавијене
Густим зеленим маљама. Кристална секира
тишине Кружи заједно са копчевима ваздухом
устрепталим. Трула вегетација што се распада
ко стрв. Кад погледам преко Пека:
Сунце читаве групе Врхова брдских премазује
слојевима Попут оловносјајне прекрупе...

Глава 8

Реченица : Зашто се сусретати са људима
И обнављати старе везе? Поново ми се намеће
Затреперио је предео из детињства
Преливен уљем као грах. Осетио сам укус
једног ручка Усред стрњике под трешњом,
чије је увијено Румено лишће посуо неки сиви
јулски прах. Поглед с висине брегова у
даљину у долину
Спарно поље, титрава железничка пруга,
Титрава железничка станица.
Горуни начичкани скакавцима што се
надмећу И као да подстичу косце и мобу на

дуел...
       ....
Слика са планине Радан, око Спасовдана 2015. Шолетов снимак

субота, 28. фебруар 2015.

Iz rukopisa / Stevan Bošnjak








Iz Braminog kondenzata

...broj i san su jedini dokazi, u ovoj vasioni, da izvan nje, postoji šira tvoračka disekcija-Bog.
I Broj i san su adimenzionalni, akauzalni i atemporalni..idealni svetovi matematike, logike, introspekcije i kognitivne psihologije.

Jedan mali ontološki doprinos

U fizičkoj Vasioni je nužno razrešiti odnos između: puta, talasne dužine i čistog jednodimenzionalnog prostora- dužine, da bi se u to eventualno uključila, činom kreacije, ili isključila-beskrajnim trajanjem, Božija intervencija:
Da bi važilo:
S ( put ) = λ ( talasna dužina ) = r (dužina-čist prostor)
mora biti zadovoljen sledeći odnos:
S = v . t = λ = c . t = r . t/t = r .  ν/ν
tada u:
m . λ = h/c = 2,202 . 10-37 gr.cm
zamenjujemo:
m . r. ν/ν = h/c = 2,202 . 10-37 gr.cm
Uopšteno:
masa . prostor = konstanta
konstanta = 2,202 . 10-37 gr.cm
Odavde sledi:
m = 2,202 . 10-37 gr.cm/r
r = 2,202 . 10-37 gr.cm/m
I ovo je, dakle, konačni odnos čistog prostora i mase u ovoj fizičkoj vasioni, prva vrsta PERPETUUM

понедељак, 26. јануар 2015.

"Hotel Evropa"


KOMAD Siniše Kovačevića "Hotel Evropa" (u režiji pisca) premijerno će biti odigran krajem januara na sceni Beogradskog dramskog, a radnja ovog do sada neizvođenog teksta smeštena je u sedamdesete godine prošlog veka. Najavljena kao jedina komedija u piščevom bogatom opusu, predstava će, izvesno, publiku koliko nasmejati - toliko i gorko zamisliti. Ne samo nad sudbinom junaka nego i Evrope, koja se nimalo slučajno našla u nazivu pansiona i Kovačevićevog komada...
- U svim mojim dramama uvek je bilo elemenata humora: najgorča pilula lakše s proguta ako se na nju stavi šećerni namaz. Ovde ga ima dosta - kaže na početku razgovora Siniša Kovačević. - Postoje situacije u kojima tema određuje žanr komada. Ako je nešto preterano opasno ili teško, bolje je podsmehnuti mu se. Gledajući predstavu ljudi će se mnogo smejati. Tako i treba da bude. S malim ukusom gorčine, kao kod ispijanja "pelinkovca".
* Tekst je nastao davno, u drugačijim društvenim okolnostima, ali je najavio mnogo toga što nam se danas dešava?
- Komad je veoma atipičan, neobičan. U vreme kada je napisan, bio je ispred svog vremena. U njemu nema jedinstva mesta, vremena i radnje. Stvari se dešavaju simultano, sada, nekoliko minuta ranije i nekoliko meseci kasnije. U tom smislu bio je ispred svog doba, ali i u sadržajnom, takođe. Nagovestio je neke stvari kao što je, svojevremeno, moja "Poslednja ruka pred fajront" nagovestila raspad Jugoslavije.
* Šta je sve anticipirao vaš novi komad?
- On govori o hotelu u kome se skupilo osmoro ljudi različitih nacija, koji pod zajedničkim krovom treba da provedu svoje poslednje dane. Inače, bitan element ovog dela je da se određeni arhetipovi provode kroz određene dramske sisteme i situacije. Englez je onaj najtipičniji - u sakou od tvida, s polucilindrom, džepnim satom i tapetom "Big Bena" u sobi. Italijan, šta drugo, nego kapetan duge plovidbe koji se preziva Tarateljo. Holanđanin, graditelj nasipa i strastveni pecaroš... Svaka dobra "dramatis persona" mora biti neobična, motivisana, izdvojena iz mase. Mora imati svoju biologiju i biografiju. Ali, ovde toga nema. Uspeli smo da postignemo da zajednički imenitelj svih ljudi, usamljenost, kroz činjenja ili nečinjenja junaka bude toliko dramatičan, komičan ili tragičan - da njihove biografije postanu potpuno nepotrebne.
GLUMAČKA PODELA U ANSAMBLU predstave Beogradskog dramskog su članovi kuće i penzioneri ovog teatra: Slobodan Boda Ninković, Mateja Popović, Danica Ristovski, Jelena Čvorović, Nebojša Ljubišić, Boris Radmilović, Dragoslav Ilić, Dobrila Ilić, Azra Čengić, Zoran Simeonović, Zoran Đorđević i Slađana Vlajović. Scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Jelena Stokuća i kompozitor Kristina Kovač. - Način na koji glumci doživljavaju komad u procesu rada dobar je indikator - ističe pisac i reditelj Siniša Kovačević. - Primećujem da, i kada nemaju svoju scenu, stalno su u sali. I sjajno se zabavljaju!

* Usamljenost i otuđenje danas su izraženiji nego pre nekoliko decenija, kada je komad nastao?
- Za dobru dramu, film, roman, vreme radi i ne može da im naudi. Ništa se ne menja, nije umetnost sardina sa rokom trajanja. Vreme dešavanja u "Hotelu Evropa" je 1975. godina. Usamljenost kao bolest čovečanstva postoji od njegovog nastanka, ali je sve agresivnija. Naravno, razlikuju se samoća i usamljenost. Može se biti usamljen i u gomili. Svi pate od nje, neko se bori s manje, neko s više uspeha. U modernom vremenu lakše je boriti se s cinizmom, samoironijom, neophodnom dozom humora. Kad kažem modernom, ne mislim na vreme kompjutera i "Fejsbuka", već modernom u širem smislu: broj usamljenika, "ljudskih solitera" sve je veći kako vreme odmiče.
* Nije samo društvo sve usamljenije nego i pojedici, pogotovo u određenom životnom dobu?
- S vremenom, obruč se sve više steže: napuštaju nas rođaci, partneri, prijatelji. Neko se protiv toga "bori" depresijom, neko alkoholom. Ipak, strašno je kad u uređeni mikrokosmos Hotela "Evropa", u kome su se smestili ljudi koji dotrajavaju poslednje dane života, dođe neko trostruko mlađi od njih, ophrvan istom bolešću... Svi likovi su osobeni, ali im je zajednički imenitelj nesreća. I čitavi narodi mogu biti nesrećni. Kad kažemo za jedan narod da je nesrećan, to znači da je zbir njihovih individualnih nesreća - njihovu nesreću kolektivizovao.
* Ako je usamljenost zajednička bolest savremenog čovečanstva, kako se s njom boriti?
- Neko će postati volonter u Crvenom krstu, neko će se u sobi staračkog doma povući u duboku melanholiju, neko posegnuti za alkoholom, a neko će beg i zadovoljstvo pronaći u čitanju svih onih knjiga za koje ranije nije imao vremena! Čoveka umnogome određuje i mentalitet. Kod nas južnjak i severnjak dugačije govore i misle, pa će drugačije i samovati. Isti je slučaj sa jednim Nemcem u odnosu na Italijana.
* Ovo je i politički komad?
- Naravno da se radi i o Evropi danas, ali prvenstveno o pojedinačnim sudbinama. Pitanje je samo da li će ono što je tragično ili komično u pojedinačnoj sudbini prerasti u metaforu. Ako ne, uzalud smo radili... Možda je i bolje što "Hotel Evropa" nije igran pre 35 godina kada je nastao, možda mu tada nisam bio dorastao.
* Među vašim junacima je osam evropskih nacija, ali nema Srba. Zašto?
- Nema nijednog Srbina ili, kako se to sad odvratno kaže, nijednog "sa ovih prostora", nijednog "iz regiona". Ali, ovo jeste srpski komad. I mi smo ušli u doba u kome smo sebe lišili empatije, druženja s komšilukom, kafane. Što je vreme modernije, čovečanstvo je sve otuđenije. Danas se deca iz iste zgrade ne nalaze u ulazu da krišom podele cigaretu ili odu u bioskop po prvi poljubac, već - četuju. Pacijenti mog prijatelja, psihijatra, najčešće su mladi ljudi koji su "navučeni" na internet.
* Sa internetom, u punoj kući, nisi sam, ali si otuđen, pa i usamljen?
- Ogromna je razlika između usamljenosti i samoće. Samoća je kad si se opredelio da provedeš dve godine na nekom svetioniku ili da ostaneš poslednji stanovnik nekog sela istočne Srbije. Ne moraš biti usamljen iako si sam, kao što možeš biti usamljen i u gomili... Ako te internet spaja sa ostatkom čovečanstva, nisi usamljen, iako si sam u tišini svoje sobe, ali ako te odvaja - onda si usamljen u kakvom god da si okruženju... A o svemu tome može se govoriti sa komičkom distancom. Način obrade, a ne tema, određuje žanr. S dozom humora možeš se "obračunati" i sa smrću, pa od sahrane napraviti komediju. Baš kao što i od svadbe može nastati - tragedija... Siniša Kovačević: Postali smo tužna usamljena gomila | Kultura | Novosti.rs

петак, 16. јануар 2015.

....Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца...


Фигура која ће се наћи на лицитацији (Фото Сајт аукцијске куће „Тајмлајн окшенс”)

Винчанска фигурина из власништва једног немачког колекционара биће понуђена на аукцији 12. фебруара, поред још две хиљаде предмета, објавила је кућа „Тајмлајн аукшенс” из Брентвуда у Великој Британији, а њена почетна цена износиоко две стотине евра.

На који начин уметнине заврше на аукцији, ако се зна да да би аукцијске куће најпре требало да предмет понуде музејима на откуп, за наш лист коментарише кустос Никола Кусовац.

Према његовим речима, музеј конкурише за новац код своје надлежне институције, а то по правилу траје неколико месеци, и аукцијске куће немају стрпљења да их сачекају да откупе понуђени предмет.

– Винчанске фигуре могу лако да се пронађу, јер је наша територија богата археолошким налазиштима. Малтене где год да ударите мотиком, појави се или новац или фигурина, а њихов даљи живот не може да се контролише. Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца. Онај ко је пронашао предмет, зна ко се у том крају бави старинама. Предмет ће продати за „ситне паре”, а купац онда предмет шаље ван државе и продаје за већу цену. Из праксе знам да највише губимо на том плану – каже овај кустос.

Да фигура са британске аукције припада винчанској култури потврђује Душко Шљивар, археолог из Народног музеја, који истиче да је предмет морао да прође процену британских експерата коју су утврдили да је реч о оригиналу, да би га уврстили у аукцијски каталог.

– Винчанска култура покрива велику територију, од Босне и Херцеговине, Србије до Бугарске и Румуније, и не мора да значи да је ова фигура из Србије. Раније је из наше земље могао да се изнесе археолошки материјал, а данас то није могуће у толикој мери као осамдесетих и деведесетих година, јер је на границама оштрија контрола – каже Шљивар.

Он, такође, примећује да у последње три-четири године, они који на свом имању пронађу неки предмет, донесу га у Народни музеј, јер знају процедуру када је реч о културним добрима. Шљивар подсећа и да је упознатој кући „Кристи” пре неколико година била на аукцији винчанска фигурина, која је у Британију доспела из Белгије или Холандије.

Славиша Перић, директор Археолошког института из Београда, каже да је поменуту винчанску фигуру неко морао да прошверцује до немачког колекционара, јер легално није могла да изађе из земље.

– Србија је препуна такозваних љубитеља старина који улажу по неколико десетина хиљада евра у детекторе за злато. У Србији је регистровано удружење љубитеља старина који врше археолошка ископавања, иако по закону то могу да врше само заводи, факултети, институти и музеји. Реч је о трагачима за благом који се представљају као чувари културно-историјског наслеђа, и нелегално копају по локалитетима – истиче Перић.

На ливаду код Ћуприје, како додаје, прошле године је ушао човек на багеру, а када су стигле колеге из Завода за заштиту културе из Крагујевца, показаоје чланску карту тог удружења.

– Земљишта на којима се налазе налазишта у 90 одсто случајева су приватно власништво, и археолошка ископавања се врше уз надокнаду власницима.На ливадама које су евидентиране као културна добра требало би да постоји чувар, али ми немамо чувара ни у Винчи, а камоли на неким другим локалитетима, јер држава за то нема средства – истиче Славиша Перић.

Он наглашава да су наши локалитети веома угрожени, и као велики корак види то што је на Виминацијуму уведена 24-часовна заштита. На локалитету Дреновац код Параћина, где је ангажован, сваке године настану једна до две мање рупе као последица дивљих ископавања. Зато сматра да би Министарство културе и МУП требало да покрену јачу иницијативу, будући су казне за ове илегалне радње симболичне.

Прошле године, да подсетимо, у Народном музеју одржан је скуп на којем су представници међународних организацији (Интерпола, Међународне царинске организације, Међународног музејског већа) говорили о спречавању трговине културним добрима, с циљем унапређења заштите у овој области.

И поред тога, познато је и да се ископине из Србије, према Перићевим речима, продају у Бечу где на пијаци постоји тезга илегалнихпредмета из Србије, Румуније, Бугарске. Код наспостоје и радионице фалсификата таквих предмета и новчића. Полиција у Ћуприји је, пре неколико година, запленила десетак реплика винчанских фигурина израђених у њима.
М. Сретеновић
објављено: у Политици,16.01.2015.