УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 16. јануар 2015.

....Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца...


Фигура која ће се наћи на лицитацији (Фото Сајт аукцијске куће „Тајмлајн окшенс”)

Винчанска фигурина из власништва једног немачког колекционара биће понуђена на аукцији 12. фебруара, поред још две хиљаде предмета, објавила је кућа „Тајмлајн аукшенс” из Брентвуда у Великој Британији, а њена почетна цена износиоко две стотине евра.

На који начин уметнине заврше на аукцији, ако се зна да да би аукцијске куће најпре требало да предмет понуде музејима на откуп, за наш лист коментарише кустос Никола Кусовац.

Према његовим речима, музеј конкурише за новац код своје надлежне институције, а то по правилу траје неколико месеци, и аукцијске куће немају стрпљења да их сачекају да откупе понуђени предмет.

– Винчанске фигуре могу лако да се пронађу, јер је наша територија богата археолошким налазиштима. Малтене где год да ударите мотиком, појави се или новац или фигурина, а њихов даљи живот не може да се контролише. Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца. Онај ко је пронашао предмет, зна ко се у том крају бави старинама. Предмет ће продати за „ситне паре”, а купац онда предмет шаље ван државе и продаје за већу цену. Из праксе знам да највише губимо на том плану – каже овај кустос.

Да фигура са британске аукције припада винчанској култури потврђује Душко Шљивар, археолог из Народног музеја, који истиче да је предмет морао да прође процену британских експерата коју су утврдили да је реч о оригиналу, да би га уврстили у аукцијски каталог.

– Винчанска култура покрива велику територију, од Босне и Херцеговине, Србије до Бугарске и Румуније, и не мора да значи да је ова фигура из Србије. Раније је из наше земље могао да се изнесе археолошки материјал, а данас то није могуће у толикој мери као осамдесетих и деведесетих година, јер је на границама оштрија контрола – каже Шљивар.

Он, такође, примећује да у последње три-четири године, они који на свом имању пронађу неки предмет, донесу га у Народни музеј, јер знају процедуру када је реч о културним добрима. Шљивар подсећа и да је упознатој кући „Кристи” пре неколико година била на аукцији винчанска фигурина, која је у Британију доспела из Белгије или Холандије.

Славиша Перић, директор Археолошког института из Београда, каже да је поменуту винчанску фигуру неко морао да прошверцује до немачког колекционара, јер легално није могла да изађе из земље.

– Србија је препуна такозваних љубитеља старина који улажу по неколико десетина хиљада евра у детекторе за злато. У Србији је регистровано удружење љубитеља старина који врше археолошка ископавања, иако по закону то могу да врше само заводи, факултети, институти и музеји. Реч је о трагачима за благом који се представљају као чувари културно-историјског наслеђа, и нелегално копају по локалитетима – истиче Перић.

На ливаду код Ћуприје, како додаје, прошле године је ушао човек на багеру, а када су стигле колеге из Завода за заштиту културе из Крагујевца, показаоје чланску карту тог удружења.

– Земљишта на којима се налазе налазишта у 90 одсто случајева су приватно власништво, и археолошка ископавања се врше уз надокнаду власницима.На ливадама које су евидентиране као културна добра требало би да постоји чувар, али ми немамо чувара ни у Винчи, а камоли на неким другим локалитетима, јер држава за то нема средства – истиче Славиша Перић.

Он наглашава да су наши локалитети веома угрожени, и као велики корак види то што је на Виминацијуму уведена 24-часовна заштита. На локалитету Дреновац код Параћина, где је ангажован, сваке године настану једна до две мање рупе као последица дивљих ископавања. Зато сматра да би Министарство културе и МУП требало да покрену јачу иницијативу, будући су казне за ове илегалне радње симболичне.

Прошле године, да подсетимо, у Народном музеју одржан је скуп на којем су представници међународних организацији (Интерпола, Међународне царинске организације, Међународног музејског већа) говорили о спречавању трговине културним добрима, с циљем унапређења заштите у овој области.

И поред тога, познато је и да се ископине из Србије, према Перићевим речима, продају у Бечу где на пијаци постоји тезга илегалнихпредмета из Србије, Румуније, Бугарске. Код наспостоје и радионице фалсификата таквих предмета и новчића. Полиција у Ћуприји је, пре неколико година, запленила десетак реплика винчанских фигурина израђених у њима.
М. Сретеновић
објављено: у Политици,16.01.2015.

Нема коментара: