Centar Evroazije

Od vremena uspostavljanja dominacije Osmanskog carstva na
Balkanu, pa sve do današnjeg dana, tradicionalna osmansko-turska
politika prema Balkanu ima dva oslonca - Bošnjake i Albance - definisao
je 2001. u geopolitičkoj studiji „Strategijska dubina“ profesor Ahmet
Davutoglu, potonji turski ministar spoljnih poslova i današnji premijer.
Njegova knjiga smatra se strategijskom vizijom neoosmanizma i bestseler
je Turskoj, gde je štampano 91 izdanje do avgusta ove godine. Prošle
nedelje je objavljena i na našem jeziku.
- Osnovno polazište knjige je da je Turska jedinstveno
obdarena zemlja zbog pozicije na razmeđu kontinenata i istorijskog
nasleđa osmanskog carstva, koje je više vekova vladalo značajnim
delovima Bliskog i Srednjeg istoka i Balkana, na kojima je ostavilo
„značajan civilizacijski trag“. Turska, po proceni Davutoglua, ima
potencijale da postane ozbiljna sila i da na savremenim osnovama
predvodi muslimanski svet - kaže dr Bojan Bugarčić, pisac predgovora
knjige „Strategijska dubina“, koja je pisana kao vizija nove spoljne
politike Turske.

U Davutogluovoj viziji, Balkan je u
„prvom pojasu“ zemalja gde treba najintenzivnije obnavljati osmansku
kulturu i tradicije. Kao sredstva on navodi jačanje kulturnih i
ekonomskih veza s lokalnim muslimanskim stanovništvom, kome treba
vratiti osmanski identitet.

- U konstelaciji odnosa u
kojoj Albanci i Bošnjaci nisu stabilni i uticajni na Balkanu, nemoguće
je da turska istočna Trakija i Anadolija budu spokojne. S geokulturnog i
geopolitičkog stanovišta, budućnost Bošnjaka i Albanca predstavlja
ključ Balkana. Najvažniji strategijski prioritet Turske u nestabilnim i
promenljivim odnosima na Balkanu jeste pitanje osiguranja bezbednosti
društvima koja svoju sudbinu vezuju za regionalnu moć i uticaj Turske.
Ova situacija za Tursku ne predstavlja samo odgovornost i teret nego i
najvažnije sredstvo za formiranje turske sfere uticaja na Balkanu -
smatra Davutoglu.

Kao najveći problem za širenje neoosmanizma on vidi Srbe i Grke.

-
Protiv antiosmanskog i antiturskog imidža koji na Balkanu naročito Srbi
i Grci vole da ističu u prvi plan Turska mora nastupiti tako što će
elemente globalnog rivaliteta pažljivo analizirati i primenjivati u
regionu. Odbijanje političke kulture i institucija nasleđenih od
Osmanskog carstva dovodi do ozbiljnih problema na Balkanu - smatra
Davutoglu.

On navodi da Turska za širenje svog uticaja na raspolaganju ima i NATO savez, čiji je Turska član.

IZMIŠLjENO CARSTVO? Kroz
Davutogluovu knjigu se neprestano provlači autorovo tumačenje istorije
Osmanskog carstva i njegove navodne otvorenosti, multikonfesionalnosti i
multikulturalnosti. - Po njemu, svi na Balkanu delimo zajedničku
istoriju u „carstvu u kome nam je bilo bolje“. Teško da će u tom stavu
naći istomišljenike među balkanskim narodima, koji su državnost stekli
boreći se za slobodu. Oni sigurno ne doživljavaju tako to carstvo - kaže
dr Bojan Bugarčić.

- Uključivanje NATO u krize i
vezivanje uloge Turske u NATO više za Balkan imaju veliki značaj za našu
politiku prema Balkanu. Ovakvo opredeljenje biće blisko interesima SAD
koje će biti primorane da u budućnosti razvijaju politiku blisku
Bošnjacima i Albancima, koji su opet bliski Turskoj. Drugi važan
instrument jeste pozicija u na prvi pogled vansistemskoj Organizaciji
islamske konferencije (OIK). Aktivno iznoseći balkanske probleme pred
OIK Turska je dužna da ih predstavi kao problem čitavog islamskog sveta -
predvideo je Davutoglu.

On naglašava da je NATO
agresijom 1999. smanjena na prihvatljiv nivo vojna moć Srbije, ali ni
to, po njegovom mišljenju, nije smanjilo balkanske protivrečnosti na
minimum. On predviđa da će na Balkanu doći do ozbiljnog ukrštanja
interesa NATO, odnosno SAD i „Evropskog sistema bezbednosti“, odnosno
Nemačke, što Turska treba da iskoristi.

- Razlike u
stavovima između Evropskog bezbednosnog i odbrambenog identiteta i
NATO-a po pitanju nadležnosti vezanih za intervenciju, kao i metoda
primene u kriznim zonama koje bi mogle iskrsnuti počevši od Makedonije i
Kosova, zatim u oblastima poput Crne Gore, Sandžaka, Bosne i Albanije
direktno će uticati na regionalni upliv Turske, kao i na njenu poziciju
unutar NATO - predvideo je Davutoglu.

Kao moguće žarište on navodi i severnu srpsku pokrajinu.

-
U tom okviru i problem Vojvodine za NATO ima značaja koliko i današnji
kosovski problem. Eventualni srpsko-mađarski sukob u pitanju Vojvodine,
nakon ulaska Mađarske u NATO, prestaće da bude regionalni problem i
pretvoriće se u sukob NATO i Srbije - nagovestio je turski geopolitičar.

On
navodi da se „Bosna i Kosovo koji se direktno tiču Turske“ nalaze na
„osama geopolitičkog sučeljavanja“ na kojima počiva geopolitika Balkana.
Prva je „osa Drava-Sava s centrom u Bosni i Hercegovini, a druga
Moravsko-vardarska s centrom na Kosovu“. Davutoglu je naveo i uslove za
održavanje strategijske dubine države BiH, pokazujući zavidno poznavanje
geografije.

- Prvi od njih jeste pretvaranje
strategijske linije koja preko Mostara srednju Bosnu povezuje s
Jadranskim morem u važno sredstvo ekonomske i političke integracije,
jedan od osnovnih stubova teritorijalne celovitosti. Drugi uslov je
očuvanje veze između srednje i istočne Bosne duž linije reke Drine gde
su srpska vojska i paravojske počinile najintenzivnije etničko čišćenje.
Veza Sarajevo-Goražde mora se ojačati i isplanirati njeno postepeno
usmeravanje ka Zvorniku i Foči. Ova linija je veoma značajna kako zbog
onemogućavanja ponovne pretnje Srbije prema državi BiH tako i zbog veza
muslimanskog bošnjačkog stanovništva srednje Bosne sa Sandžakom i
Kosovom. Potpuno prepuštanje Srbima cele istočne Bosne krajnje je opasno
- sugeriše Davutoglu.

ŠTA JE CILj 2023. Turski
predsednik Erdogan i premijer Davutoglu navode da je cilj Turske da
bude među 10 vodećih ekonomija 2023. godine, kad slavi 100 godina
republike. - Turske je sada je već 17. ekonomska sila sveta, sa 800
milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka. Njene stope razvoja u
poslednje dve decenije mogu se porediti samo sa kineskim. Turska ima i
veliki demografski potencijal. Ona je sredinom šezdesetih imala 30
miliona stanovnika, devedesetih 50 miliona, a sad više od 80 miliona, od
kojih je polovina mlađa od 25 godina - kaže dr Bojan Bugarčić.

On
smatra da je dejtonska Bosna i Hercegovina opstala samo zahvaljujući
sukobu između „sistemskih sila“, SAD, Nemačke i Rusije, koje se bore za
uticaj na Balkanu i podršci islamskog sveta. Davutoglu je 2001.
projektovao da Kosovo mora da se drži na dnevnom redu kao „dvostruki
globalni problem“ kojim će se baviti „kako UN i NATO tako i OIK“.

Davutoglu
ističe da je u slučaju BiH, Kosmeta i Palestine reč o zamrznutim
konfliktima i da će se njihova sudbina tek odrediti u novoj podeli
sveta.

- Turska mora da prati osnovne elemente u
procesu formiranja novog svetskog poretka i da preduzima neophodne
inicijative u vezi s posledicama koje bi mogao proizvesti mogući tok
događaja - zaključuje Davutoglu.

Prevod
„Strategijske dubine“ na srpski je izdavački podvig „Službenog glasnika“
jer reč o političkom bestseleru, najznačajnijem i najuticajnijem delu u
modernoj Turskoj, naglasio je na promociji knjige prof dr Darko
Tanasković.

- Ne postoji slična knjiga u kojoj je za
jednu državu i naciju ispisana njena strategijska projekcija, vokacija i
vizija. Pošto je reč o viziji, neće moći sve da se realizuje onako kako
bi ta vizija želela. Međutim, sigurno je da će se Turska i dalje
kretati prema onome što predstavlja cilj sa stanovišta ove knjige Ahmeta
Davotoglua. S njom možemo bolje razumeti savremenu Tursku, a s druge
strane u tom ogledalu možemo sagledati sebe i učiniti napor da počnemo
da razmišljamo na sličan način o svojim državno-nacionalnim, trajnim i
strategijskim interesima - kaže dr Tanasković.

Davutogluova strategija odbacuje Ataturkovu politiku da je Turska most između Istoka i Zapada.

-
Polazna osnova „Strategijske dubine“ jeste da je Turska centralna
država u svom okruženju „epicentar Balkana, Bliskog istoka i Kavkaza,
centar Evroazije“. Po njoj, turska spoljna politika treba da bude
multidimenzionalna, da deluje na više frontova na obnovi strategijske
svesti i mentaliteta koji su obezbeđivali „jedinstvenu prodornu snagu
Osmanskog carstva i stabilnost osmanskog poretka“. Ta nova politika
predstavlja spoj neoliberalizma sa islamizmom - kaže dr Bugarčić.

Turci žele Srbiju za svoju prćiju | Društvo | Novosti.rs

      = videti: Turci žele Srbiju za svoju prćiju i komentari