Четвртак, 04.09.1997. Око 7 ч. Сањао ружан сан.Тамноплаве пластивициране корице; око 200 стр. Којечега.Наша детињства. Моје, братовљево. Судбине... Док се крчкају шницле (после 17:10 ) гледам изгубљеним погледом кроз кухињски прозор према провалији званој Раковица. Око 18 ч. позвао брат. Срећом да смо добили телефон пре неког времена. На Лабудовом брду смо деценију. И чини ми се да ћемо ту остати миленијум! АЛМАНАХ ми одузима добар део времена ноћу. Брат деловао тужно, депримиран; жали се на лакт, боле га руке, вели. "Почео си да стариш", кажем.Ја сам ушао у четрдесет осму пети месец, а он гура 41. Легао сам и навио сат да се пробудим око 20 ч. Пробудио ме млађи син, уместо будилника, око пола осам. Видео вести... Милошевићева кампања (Чајетина, Нова варош, у сали, министар српске полиције, пожаревљанин, Г-дин Влајко...)...
Чезнем за временом када ћу моћи, да, истовремено, укуцавам одабране текстове "Антологије ФЕНИКС", и МАГАЦИНСКЕ КЊИГЕ (можда октобар - новембар 1997.)? Бавећи се нумизматиком, као В. Розанов, и папагајима, постмодернима, и писцима који су продали душу ђаволу, понекад осетим праве нападе за повраћањем - колико је уважених књижевних магараца и марионета упрегнуто у велику лаж титоизма, коју чувају као зеницу ока свога, убице у Титово име!Српска књижевност ми се огадила, али и европска и светска, пренатрпана толиким надуваним уображеним будалама или персонама познатим по гурању главе у песак пустиње пред опасностима.Све сотонисти пизда им мат. "Сатана је завео папу влашћу:књижевност је завео славом..." пише Розанов. Гадим се славних писаца; недовољно се зна и о њима и о њиховом делу, које је често оруђе политике. итд. итд.
...
Нема коментара:
Постави коментар