........ Кад се неко изгуби у виду ластиног репа из вашег живота, поразмислите о
томе. Добро поразмислите. И узмите у обзир све. Адактирајте.
Живимо у свету пуном манипулација, дресера, дресираних; уцењених.
У главном граду су ликвидирали недужну децу.
Тих дана, то јест два-три дана, пре тога, нестао је и Жућа, мачак.
Узалуд се надамо да ће се вратити.
У
сену се омацила маца. Луталица. Преживело је само једно маче. Сунча се
на врху сена, кад је лепо време. можда је мачорчић; потомак Жућин? Бог
даје и узима. Хвала Богу!....
(8. мај?)
*
Ништа није на овом свету случајно; све нам шаље Бог, или нам ништа не шаље? Него се умувао, утрпао непоменик?
Па
и та маца; па и та куца, што се појавила некако у то време; па и сви
ти, назови људи, којима је маца "одгризла језик"! Почистити их метлом,
као талог који се накупио у кући....
*
То су опет твоје слике. ...Можда из септембра 2018.? Села крај Дунава...
стално
стижу...као из каквог албума без краја, ... Тај ГООГЛ...хм... Кад
покушаш да пребациш све слике које ти се допадају, јер су добро сликане,
онда наступају невоље...
* *
Ако
би нестао добар део света, у евентуалној катастрофи необјављеног трећег
светског рата, а којим случајем преживео овај "профил", то би могао
бити неки увод зан Нову цивилизацију, и свет. Нека врста предговора. Пре
него све почне изнова, пре него што нека звезда падалица, или душа, или
стена тресне са Сиријуса?
Ако
би некад сео и написао "Писма из Шведске", онда би корица такве књиге
имала на предњој страни, ову слику. У ствари, слика би прекрила и
насловни део корице, и предњу и задњу корицу. Више нисам сигуран, ко је
снимио ту слику. Ја или она чији сам гост био? Могуће да је то снимила
она. Пре она него ја... Или слика "Два храста и два Сунца"?
(...)
Љубав су издали, као и Сина Божјег.
И
сад у својим ћошковима, самицама и тишини која их покрива као ове хрпе
опалог лишћа дудова и трешања, дудлају своју цуцлу, или лижу лилихип.
Или
можда гутају таблете које их припремају за сигурну експедицију чак тамо
одакле су их космички ветрови нанели на ову планету, на Сиријус. Одакле
их можда кроз коју хиљаду година може опет нанети... неки нижи облик
који значи поправку, и где их нећемо моћи препознати, као што не
препознајемо више ни било коју другу побегуљу...
....
Двориште
је сад пуно...одговора. ..Вртови цветни сада су буњиште по којем чепрка
јато кокошака. Иза иструганих дрва - јуче - хеј, око пет приколица
тракторских јер не знамо каква ће бити зима, и овде и свуда - назиру се
мали брежуљци струготине. И напор да се на моменте сакријемо иза
успомена које зраче од ове четвртасте и непредвидљиве стварности у којој
више нико није невин. Немогуће је сакрити се од сотонских смерова ма
где, ни у најдубље успомене, у овом свету у коме нико није невин; где су
се анђели повукли као плима морска у невиделицу. Недавно је преминуо
писац Мркић, кога брига за то? Убрзо је за њима кренула у космос одакле
смо сви стигли и где ћемо се сви враттити и једна од његових сестара...
Са свих страна допиру закаснеле вести о одласку блиских људи, без
опроштаја и церемонијала сахране...
Допада се
Приказати списак оних који су оцијенили
Опомиње ме Администратор да сам прекорачио број дозвољених слова!
Хеј,
па и хистерија је прекорачила све границе и поставила громаде између
блиских, брда која су расла током последње две године док нису заклонила
- небеса, анђеле, правду, наду... нисам написао и Љубав.
1,1tis. pratitelj (Ploča Samopozleđivanje... Vincent Van Gog) (Брисање.Заборав.
Одломци из апсурдних пабирака под
насловом „Кучка“)
Нема коментара:
Постави коментар