Моја последња воља
Пишући и потписујући у потпуном телесном и душевном здрављумоју последњу вољу, остављам сву моју имовину (непокретности, покретности, готовину у новцукњижицама, текућим рачунима, хартијама у вредности и др.) својој рођеној сестри Марији, супрузи Живојина М. Перића, ред. професора правног факултета ма Београдском универзитету у пензији.Молим сестру Мару, да пошто прими наследство, испуни ове моје жеље:
1) да нашега деду по матери поч. Новицу Лазаревића, нашег оца поч. Никодима Петровића проф. Богословије, и нашу матер поч. Милицу, као и мене лично упише за чланове добротворе свештеничког Удружења у Београду и положи за то потребне улоге.
2) да нашим сестрама од стрица Милоја и Кате: Лепосави, Маци и Славки учини свакој поклон по 5000 (пет хиљада) динара и да, према могућности и своме нахођењу, материјално помогне школовање Мациног сина Михаила.
3) да све моје књиге, које имају везе са науком, поклони Математичком институту Философског факултета на Београдском Универзитету.
За све остало остављам сестри Мари потпуно право располагања и одлучивања.
У Београду на св. Архангела Михаила
21. Новембар 1941. год.
Својеручно написао и потписао
Михаило Н. Петровић
ред. професор Беогр. Универзитета у пензији*
______
* Извор: Михаило Петровић: Михаило Петровић - Писма, библиографија и летопис : САБРАНА ДЕЛА, кЊ. 15, Београд, 1999, стр. 188
