Последња Спасовданска литија по доласку комуниста, одржана је 1947. године. Том приликом су њени учесници каменовани од стране скојеваца, да би убрзо и само одржавање литије било забрањено!!! 2_5413485833393024856.MP4Оцијенило је 16 особа
Оцијенио је Zoran Zoran
Nemam komentar. Komunisti su zlo!
“SKOJEVCI” JOŠ UVEK VLADAJU SRBIJOM, AL’ KAMEN UME I DA SE ODBIJE…
* *
КАКО ЈЕ НАСТАЛА ПЕСМА КРВАВА БАЈКА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
Bilo je to jednog jutra kad sam najmanje očekivala da ću napisati pesmu, jednog tipičnog ratnog pozadinskog jutra. Bila sam pošla da vidim ima li kakvih objava i šta se radi pred mojom bivšom školom, Prvom ženskom gimnazijom, u Beogradu, odakle sam početkom rata penzionisanjem uklonjena.
- U sadašnjoj Ulici Lole Ribara, nedaleko od moje kuće, zaustavio me nepoznat, star čovek, pre seljak nego građanin, i rekao usplahireno, bez ikakva uvoda ili pozdrava: „Znate li šta se dogodilo u Kragujevcu?“ – „Valjda kakva hapšenja, vešanja?“ Ne pominjajući masovna streljanja odraslih, starac mi je saopštio kako su Nemci upali u gimnaziju i sa časova odveli nekoliko razreda na streljanje. Zatim se brzo udaljio ne rekavši ni zbogom, kao da je izišao iz jedne sobe u drugu i kao da će se za koji čas vratiti.
NIKAD NISAM TAKO OSETILA ŠTA TO ZNAČI PRIPADATI JEDNOM NARODU
- I što je vrlo čudnovato, i meni je bilo prirodno što me nije pozdravio, ni prilazeći, ni odlazeći. Činilo mi se da ga davno znam, možda još od detinjstva, ili da mi ie najbliži sused, vrata uz vrata, pa da je sasvim prirodno što mi se pri svakom susretu ne javlja. Nikad tokom života kao u razgovoru s njima nisam osetila šta to znači pripadati jednom narodu: pred sudbonosnim događajem, pred nemačkim divljaštvom imali smo istovetna osećanja, istovetne misli ja i on, taj meni nepoznati čovek, čovek drugog vaspitanja, druge sredine, druge naravi, starosti i pola.
- Često sad mislim kako je taj čovek satvorac pesme koja se, dok je on još govorio, rodila u meni. Da sam o događaju doznala preko radija ili novina zacelo bi pesma bila sasvim drukčija, ne bi nikla tako u magnovenju, kao što se otme vapaj ili kane suza. Bilo mi je kao da mi je kakva ptica donela taj strašni glas, ako ne jedinoj meni, ono prvoj meni.
* *
Оцијенила 41 особаНајзначајнија задужбина Константина Драгаша Дејановића је манастир Поганово, посвећен Светом Јовану Богослову. Налази се на левој обали реке Јерме у близини Димитровграда, двадесет пет километара јужно од Пирота. Манастир је настао крајем XIV века, а после Константинове смрти у боју на Ровинама старање о манастиру преузима његова ћерка Јелена, супруга византијског цара Манојла II Палеолога и мајка последња два ромејска цара Јована и Константина Драгаш Палеолог.
