 |
| Пок. Војин Стевић, Мишљеновац |
УБИЈТЕ БАБИЊСКОГ
Да ли птица која цвркуће на дрвету има свој датум и еру?
Не. Она је из подземља. Тама. Тамо нема Земље
Стрми зид. У птичијем писку сужава се улица
И пустош ковчега у који писком својим птица упаде...
С бока допре до мене глас. Неко се кораком ближио
''Убијте Бабињског'' – викао је, хтео гитаром да ме убије.
Стао сам му сучелице, али онако као што се силази са крста.
И већ ван овог света. У дубину Земљо, прими ме!
Али, кад мину године и исплута мој леш и ја... вратићу се
у живот...
(Превео са пољског ОЛИВЕР ЈАНКОВИЋ)
Извор: Шумадијске метафоре, 2011
