То ја само онако - фигуративно, метафорично. Окрећем нови лист.
Спавао поподне, сат-два. Мање. Уморио сам се прскајући, лозе, воћке. Сањао онај неостваарени сан о прузи 47. упоредника, која је полазила из Бордоа, и онда преко Француске и Италије, и краљевине Југославије, требало да - преко Загреба, Београда, Пожаревца и Кучева иде даље (преко Румуније?) до Одесе!
Али, Други светски рат је зауставио ту Имагинарну пругу, која је стигла тек до Кучева (североисточна Србија), и ту се зауставила, богме, до педесетих, шерсдесетих, док није отворен рудник у Мајданпеку, - тек онда је изграђен наставак те пруге који је стигао до Бора и Зајечара иии...
Али опет је потенцијални Трећи или последњи светски рат, одгурнуо такву једну сањарију ...на неодређено време.
Та Имагинарна пруга пролази испод Нашег брда - испод кога на стотинак метара ниже тутње теретни вагони, којим кинеске кимпаније односе вагоне пуне нечега није моје да утврђујем чега. Јер има пречих ствари,верујем, на пример - тај кавез који сам сањао у коме је затворена као птица, кумрија, или канаринка, једна права... дама, лепог аристократског чела... загледана у Бога и анђеле, или поноре о којима појма немам...Говорио сам јој у сну, да развали тај кавез, који се зове радосна самоћа... Како и колико дуго таква једна душа може да издржи у кавезу, душа која је одувек обожавала слободу?...
Душа која можда и не слути да је у кавезу, омађијана нечим, ко зна чим?!
Ко може да откључа тај проклети кавез, невидљив, али јачи од бронзе!
Ето чиме се ја бавим поред те Имагинарне пруге, заточеним кумријама, гугуткама, у даљини, свуда на свету, молитвом: Боже, Богородице, Свети Арханђеле Михаило и Света Петко, помагајте, пустите Кумрију из тог проклетог кавеза!
2. јули 2023.
