Удружење зетова "Златни привезак" из Дубља...

Миражџија сам тим се дичим /  З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ | 11. јун 2016. 08:05 | Удружење зетова "Златни привезак" из Дубља обележило славу. У 345 домаћинстава има чак 72 зета на миразу

Ломљење колача и наздрављање

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Кад прођу сви возови за удају
• 
  Удата сам, дакле вредим

• Кенијац нуди 50 крава, 70 оваца и 30 коза за руку Обамине ћерке
• Монструм Чарлс Менсон (80) добио дозволу да ожени Афтон Илејн Бартон (26)
• Жене се удају у 30, а мушкарци се жене у 33 године

ДАЈ боже да се дубљански зетови множе! И да се пате! - наздравио је Славољуб Тасић, колачар Спасовдана, крсне славе Удружења зетова "Златни привезак", из Дубља код Свилајнца. - 

- Немој да се пате, него да их има! - добацио је Љубиша Антић.

- Важно је да смо ми спасли село од изумирања. Напунили смо им куће. Зато и прослављамо Спасовдан - нашалио се Жика Станојловић, познатији као Жика Гала.

Повео се потом разговор о томе ко је "убо из прве", јер су му ташта или таст брзо преминули, шалили су се на свој рачун да они имају свекра и свекрву, а не таста и ташту, и да се не зна да ли су се спасли они или њихове супруге... Тек, у једном су се сви сложили - да су им супруге веома љубоморне и да ће наредне године крсну славу прослављати с њима.

Врцави на језику и увек спремни на шалу, чланови овог удружења, основаног пре четири године, поносни су што су на миразу, јер их у жениној кући поштују, за разлику од других делова Поморавља где важи она народна, да нема ничег горег но бити регрут, шегрт и призетко. Како било, тек у 345 домаћинстава у Дубљу има 72 зета на миразу. Најмлађи Марко Грујић призетио се пре пола године, а најстарији је Симеон Стојановић (85).

- Није била мала ствар призетити се у Дубљу, јер нису примали свакога - вели Станојловић. - Једног шнајдера су изболи ножем јер је некоме хтео да отме девојку и да се призети. И сада је многима криво што ми имамо ово удружење. Ја сам срећан с Весном. Ето, идуће године биће ми 50 година матуре у Дубљу.

Он додаје да је у једном домаћинству било чак четири презимена, јер су се рађале ћерке јединице, а зетови долазили на мираз. Деда, староседелац, носио је презиме Стојановић, а зетови Векић, Вакуловић и Вукосављевић.

Чланови Удружења "Златни привезак"

Ни деда Симеон се није покајао што је, иако је из истог села, дошао код Љубице, док је његов брат остао на очевом имању. Љубиша Антић, родом из Пирота, који је имао петоро браће и сестара, довео је на мираз и млађег брата Петра. Ништа им, каже, не фали. Нека буде што више миражџија.

- Дубље има највише зетова на миразу у целој околини. Али ми се разликујемо од миражџија у оближњој Војсци, који такође имају удружење. Тамо су жене газде у кући. А ми смо златни привесци. Чик нека неко каже другачије! - поносно каже Живорад Марјановић, који је на мираз дошао код јединице Зорице, и додаје да су они "ретке птице", да увек могу да ставе капут на леђа и да "одлете".

СТАТУТ

ИАКО још нису сачинили статут удружења, смислили су многе чланове.

- Члан први, на пример, гласи: "Таст не сме да туче зета." Други: "Не сме рукама, али може мотком." Најбитније је што зет мора да остави потомство у кући, а у то не сме да се меша нико са стране - шалио се и Ивица Ивановић, звани Секула, председник Удружења зетова.

Шаљивџија Жика Станојловић

ЗАВРШИЛИ НА ФИЛМУ

КРАТКИ филм о дубљанским зетовима, који је урадила ТВ Центар из Свилајнца, на Фестивалу етнолошког филма у оквиру манифестације "Хомољски мотиви" у Кучеву 2013. године освојио је награду "Сребрни пастир". Конкуренција је била веома јака, нарочито продукција РТС, а на челу жирија био је Ђорђе Кадијевић.

Београдска Слава и литија - пренесена Благовест београдским улицама

Домаћин славе ове  2016. године је помоћник градоначелника Борко Милосављевић који је рекао да је слава лепа прилика да се сви окупе додајући да је порука крсне славе да нада никада не умире.

''Као што је град у својој исторји имао турбуленције из којих се поново рађао из пепела и слава је делила судбину и патњу града. Порука крсне славе јесте да нада никада не умире и да је нада у будућност несто чему сви тежимо'', рекао је Милосављевић позивајући све Београђане да се придруже обележавању.

Он је навео да је Спасовдан празник који не познаје етничке и верске разлике и да га празнају сви. Милосављевић је истакао и да ће Спасовданска литија кренути у 11.30 из улице Адмирала Гепрата и да ће се кретати уобичајном трасом. 

Фотографија "Курира"

Према његовим речима, прво стајање, за молитве за живот и здравље Београђана, биће код Теразијске чесме, друго код Саборне цркве, за молитву за мир и благостање, док је треће молитва за помен свим жртвама који су животе дали за очување и слободу Београда у дворишту Вазнесењске цркве. Старешина Вазнесењске цркве Арсеније Арсенијевић рекао је да је Вазнесење господње велики хришћански празник.

Оцењујући да није случајно што је Београд изабрао ту славу и што се она очувала тако дуго, Арсенијевић је додао да она указује какав је био жвот града који је био стално рушен, али се увек обнављао.

''Окупићемо се у девет сати на литургији коју треба да служи патријарх Иринеј, а након тога ће бити одржана литија која треба да пренесе благовест кроз улице и буде наша заједничка молитва за све'', рекао је Арсенијевић.

Кућа пуна књига / Мирослав Тодоровић

Инсталација на зиду пушнице

Мирослављева инстаалација на зиду пушнице

МОНА ЛИЗА НА ЗИДУ ПУШНИЦЕ

На дашчани зид пушнице коју је отац саградио за сушење меса поставио сам изложбу. После очеве смрти и  oна је занемела, заборавила све мирисе, утонула у тишину.
На  зиду празна флаша од апатинског пива, празна  флaша од вискија Балантајн, на средини већ поцрнелих дасака гоблен Мона Лиза  у  позлаћеном раму. На  зид од већ поцрнелих букових  дасака прикуцао 

Судбина критичког филма данас

Раша Салти

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Фестивал ауторског филма: Простор слободе и маште
• 
  Премијера филма “Породица” на Фестивалу ауторског филма

• Борба за новe гледаоце
• Катер Хођерн: Све смо мање слободни
• Јубиларни Фестивал ауторског филма: У Београду најбоља уметничка светска остварења

СА амбицијом да прикаже најобимнији програм до сада - 84 филма у осам селекција, међу којима су остварења са највећим светским наградама, 21. Фестивал ауторског филма са истим критеријумима изабрао је и чланове жирија. О најбољем филму у Главном такмичарском програму и добитнику Гран прија "Александар Саша Петровић" одлучиваће Раша Салти, директорка програма фестивала у Торонту, Огњен Свиличић, редитељ из Хрватске, и Павле Вучковић, наш млади редитељ чији су филмови награђивани и приказивани у Кану. Како у разговору за "Новости" истиче Раша Салти, њој је веома драго што је у Београду, у Србији. Нашу кинематографију познаје, како каже, пре свега по остварењима из периода "црног таласа", радовима Желимира Жилника, а пре него што је стигла на ФАФ "изучила" је дела Саше Петровића...

- Знам да су тада филмови из ваше земље добијали награде на фестивалима као што су Берлин, Венеција, Кан, да је та кинематографија у том тренутку била и једна од водећих у овом делу Европе - каже Раша Салти, која је и селекторка за афричку и блискоисточну кинематографију.

* Каква је сада позиција ауторског филма у свету?

- Постоји општа криза у приказивању и дистрибуирању филмова, а с друге стране, њихово продуцирање постало је много интелигентније, демистификованије и, на неки начин, више изненађујуће. Диструбуција то не прати истим темпом, проблем је у томе како ауторски филмови долазе до људи, а тренутна ситуација показује да је можда једини начин да се они гледају на фестивалима. Готово у свакој земљи данас постоји бар један фестивал уметничког филма и бар један до два арт биоскопа. Али, да би ови биоскопи преживели неопходна је стална финансијска помоћ. Аргентински и марокански филмови, примера ради, не могу више да стигну на фестивале у Београду или у Минхену, Љубљани..., као што су долазили 60-их и 70-их година 20. века. Ако, дакле хоћете да оцените вредност уметничког филма, морате пре свега да схватите ново време које је дигитализација потпуно "демократизовала". У целом свету, људи који нису могли ни да сањају да праве филмове, данас то могу да раде с лакоћом, и да снимају све што желе. А стварање уметничког филма је фантастичан начин да се критички прикаже и једноставан живот, и све оно што човек интимно, друштвено и политички преживљава. Али, такав филм се не дистрибуира и приступ таквом филму је јако компликован.

РЕТРОСПЕКТИВА БОРЕ ДРАШКОВИЋАУ МУЗЕЈУ Кинотеке у Косовској улици, под насловом "Пространства и орахове љуске побуњеног човека", у уторак, 1. новембра почиње рестроспектива коју Фестивал ауторског филма приређује филмском аутору Бори Драшковићу. У избору који је направио Срђан Вучинић, уметнички директор ФАФ, видећемо документарац "Парадокс о шаху", путописни филм "Недеља по подне на Гренланду", култна играна остварења овог редитеља из периода "црног таласа" - "Хороскоп" и "Нокаут", ТВ серију из 1979. "Дувански пут", као и филмове "Живот је леп" и "Вуковар - једна прича". Драшковићева ретроспектива траје до петка, 5. новембра.

* Значи ли и да је судбина критичког филма данас неизвесна и песимистична?

- Нисам песимиста, мислим да ће садашњи начин дистрибуирања филмова или потпуно колабирати, па ће морати да се ствара неки нови систем, или ће дистрибуција научити да се прилагоди и да стварно почне да приказује филмове на прави начин. Они који се баве ауторским филмом треба да схвате да је публика која би желела и могла да гледа такве филмове далеко многобројнија, него што се то нама реално чини. Недавно је, рецимо, приказивање Пазолинијевих филмова на интернету и ДВД окупило огромну публику, иако су се ти филмови истовремено приказивали и у италијанским биоскопима.

* Кога видите као публику тих прича о нашој стварности, ако знамо да су људи планетарно "хипнотисани" празним, комерцијалним садржајима?

- Људи су много интелигентнији и промишљенији, него што друштво, политичари и власници моћи који стварају нашу стварност то хоће да покажу. Мислим и да они који стварају ауторски филм на неки начин потцењују интелигенцију гледалаца - најважнију лекцију научила сам док сам била у кампу за избеглице у Палестини, мислила сам да ти људи желе да гледају палестинске филмове и неке лаганије приче, што није било тачно. Хтели су филмове из других делова света, и то оне који приказују стварне људске приче. Мислим да та шовинистичка идеологија "затвореног" ума много боље ради уколико људи немају приступ биоскопу и филмовима. У арапском свету, рецимо, постоји директна пропорција између тога колико се биоскопа затвара, и колико се нових џамија отвара.

Раша Салти: Ера затвореног ума | Култура | Novosti.rs