Зелена
крастава жаба натањује
Европу, западну и средњу Азију и северну
Африку. У Европи опстаје у средњем,
источном и јужном делу (Апенинско и
Балканско полуотрво). Први пут сам је
видео као сасвим мали, петогодишњак, у
близини неких камара ћерамиде; потом
код нас у првој авлији (испод коша са
кукурзом). Нисам се усуђивао да је дирам;
питао сам шта је то неког од старијих,
и рекли су да ће она сама да побегне, да
лучи неки отров… Да је не дирам.
Зелена жаба се јавља у близини бара, само током периода мреста. Води сумрачан начин живота, а дању се скрива у јазбинама глодара, зидним пукотинама, у рупама које саме ретко копају. Чешће ходају него скачу, јер су мишићи стражњих удова слабо развијени.
На
овој слици је – права зелена крастача
снимљена иза наше тзв. Нове куће; скоковима
се попела уз степениште до самог другог улаза. Шта би рекла
наша покојна сујеверна мајка да је жива?
Можда би вриснула? У суштини – погледајте
ви ту жабу! Какве очи! Какве шаре! Не знам
зашто, али у мени је изазивала извесну
одвратност…
А
тај некакав архив, и још у оснивању, и у
овим високим годинама? Хоћемо ли успети
у томе? Или ће од тога бежати, и најближи,
својта, и суседи и они даљи рођаци, као
што сам ја избегавао одрастајући зелену
крастачу?…Зашто правити, оснивати АРХИВ на интернету, када ВЕЈБЕК машине могу да га шпијунирају, преузимају, без дозволе - и чине кроз време што им драго са свим тим, што садрже све постојеће на свету веб локације...Ко је њима дао дозволу да то раде?
Има извесна америчка библиотека "Академија", која преузима ПДФ свих наших часописа, и наших књига, студија и других ствари! После неког времена, они почињу да наплаћују, тј. продају коришћење наших књига трећим лица, и да од тога нити аутори, нити наши издавачи имају било какву вајду...
Докле ће да нам Американци, продају рог за свећу?
(26.02. 2023.)
* *
Уопште, оснивање библиотека, архива, и сличних институција није лоша ствар; напротив . Ако их једна држава оснива и брине о њима, то има извесне шансе да потраје и да сачува неке делове живота, стварања, документације, сведочанства и друго, што може користити генерацијама које буду долазиле кроз време - ако буду долазиле.
Или ће све једном отићи до врага, услед неке кастрофе, каквих је било и какве се и данас, и у овим данима и ноћима дешавају, не само у Турској и Сирији, него и на другим местима на кугли земаљској?
И можда ће, захваљујући интернету, кроз педесет хиљада година, као сведочанство о постојању остати само ДЕЛО ВЕЈБЕК* МАШИНА?
Дођавола са вејбек машинама!... Наш АРХИВ неће публиковати све што поседује на интернету! Због тих америчких ...шпекуланата!!
Б. Т.
_________
* Wayback Machine (Вејбек машин, досл. „машина за путовање уназад”) дигитална је архива светске мреже (веба) и других информација на интернету. Креирала ју је Интернетска архива (енгл. Internet Archive, ч. „интернет аркајвсве што поседује”), непрофитна организација са седиштем у Сан Франциску (Калифорнија). Архиву су основали Брустер Кејл и Брус Џилијат, а одржава се заједно са садржајима Алекса интернета (енгл. Alexa Internet), калифорнијске подружнице Амазона која сакупља комерцијалне податке о веб-саобраћају. Сервис Wayback Machine корисницима омогућава да виде архивиране верзије веб-страница откако су те странице изгледале на одређени датум у прошлости, што сама архива назива „тродимензионалним индексом”.
Године 1996. почело је архивирање кешираних страница веб-сајтова на веће кластере линукс-чворова Wayback Machine-а. Архива редовно посећује странице интернета сваких неколико дана, недеља или месеци и архивира нове верзије уколико се садржај променио. Намера је да се садржај који би се иначе изгубио када год се страница битно измени или пак затвори сними/сачува и архивира, јер самим тим што је била објављена и што је неко могао видети као такву постоји пуно право да се и сачува — па чак и ако је садржала неки спорни садржај. Велика визија и коначни циљ је да се архивира цели интернет.[1]
Име Wayback Machine је изабрано као смешна алузија на плот-уређај из анимираног цртаног филма The Rocky and Bullwinkle Show. У једном од састасве што поседујевних делова тог анимираног цртаног филма, Peabody's Improbable History, главни ликови Г. Пибоди и Шерман рутински су користили времеплов по имену WABAC machine (што се изговара исто као и wayback, вејбек) како би сведочили, (не)учествовали или изменили одређене познате догађаје из прошлости.[2][3]
извор: вејбек
