Iz rukopisa / Stevan Bošnjak

Iz Braminog kondenzata

...broj i san su jedini dokazi, u ovoj vasioni, da izvan nje, postoji šira tvoračka disekcija-Bog.

I Broj i san su adimenzionalni, akauzalni i atemporalni..idealni svetovi matematike, logike, introspekcije i kognitivne psihologije.

Jedan mali ontološki doprinos

U fizičkoj Vasioni je nužno razrešiti odnos između: puta, talasne dužine i čistog jednodimenzionalnog prostora- dužine, da bi se u to eventualno uključila, činom kreacije, ili isključila-beskrajnim trajanjem, Božija intervencija:

Da bi važilo:

S ( put ) = λ ( talasna dužina ) = r (dužina-čist prostor)

mora biti zadovoljen sledeći odnos:

S = v ^. t = λ = c ^. t = r ^. t/t = r ^.  ν/ν

tada u:

m ^. λ = h/c = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

zamenjujemo:

m ^. r^. ν/ν = h/c = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

Uopšteno:

masa ^. prostor = konstanta

konstanta = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

Odavde sledi:

m = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm/r

r = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm/m

I ovo je, dakle, konačni odnos čistog prostora i mase u ovoj fizičkoj vasioni, prva vrsta PERPETUUM

"Hotel Evropa"

KOMAD Siniše Kovačevića "Hotel Evropa" (u režiji pisca) premijerno će biti odigran krajem januara na sceni Beogradskog dramskog, a radnja ovog do sada neizvođenog teksta smeštena je u sedamdesete godine prošlog veka. Najavljena kao jedina komedija u piščevom bogatom opusu, predstava će, izvesno, publiku koliko nasmejati - toliko i gorko zamisliti. Ne samo nad sudbinom junaka nego i Evrope, koja se nimalo slučajno našla u nazivu pansiona i Kovačevićevog komada...

- U svim mojim dramama uvek je bilo elemenata humora: najgorča pilula lakše s proguta ako se na nju stavi šećerni namaz. Ovde ga ima dosta - kaže na početku razgovora Siniša Kovačević. - Postoje situacije u kojima tema određuje žanr komada. Ako je nešto preterano opasno ili teško, bolje je podsmehnuti mu se. Gledajući predstavu ljudi će se mnogo smejati. Tako i treba da bude. S malim ukusom gorčine, kao kod ispijanja "pelinkovca".
* Tekst je nastao davno, u drugačijim društvenim okolnostima, ali je najavio mnogo toga što nam se danas dešava?
- Komad je veoma atipičan, neobičan. U vreme kada je napisan, bio je ispred svog vremena. U njemu nema jedinstva mesta, vremena i radnje. Stvari se dešavaju simultano, sada, nekoliko minuta ranije i nekoliko meseci kasnije. U tom smislu bio je ispred svog doba, ali i u sadržajnom, takođe. Nagovestio je neke stvari kao što je, svojevremeno, moja "Poslednja ruka pred fajront" nagovestila raspad Jugoslavije.
* Šta je sve anticipirao vaš novi komad?
- On govori o hotelu u kome se skupilo osmoro ljudi različitih nacija, koji pod zajedničkim krovom treba da provedu svoje poslednje dane. Inače, bitan element ovog dela je da se određeni arhetipovi provode kroz određene dramske sisteme i situacije. Englez je onaj najtipičniji - u sakou od tvida, s polucilindrom, džepnim satom i tapetom "Big Bena" u sobi. Italijan, šta drugo, nego kapetan duge plovidbe koji se preziva Tarateljo. Holanđanin, graditelj nasipa i strastveni pecaroš... Svaka dobra "dramatis persona" mora biti neobična, motivisana, izdvojena iz mase. Mora imati svoju biologiju i biografiju. Ali, ovde toga nema. Uspeli smo da postignemo da zajednički imenitelj svih ljudi, usamljenost, kroz činjenja ili nečinjenja junaka bude toliko dramatičan, komičan ili tragičan - da njihove biografije postanu potpuno nepotrebne.

GLUMAČKA PODELA U ANSAMBLU predstave Beogradskog dramskog su članovi kuće i penzioneri ovog teatra: Slobodan Boda Ninković, Mateja Popović, Danica Ristovski, Jelena Čvorović, Nebojša Ljubišić, Boris Radmilović, Dragoslav Ilić, Dobrila Ilić, Azra Čengić, Zoran Simeonović, Zoran Đorđević i Slađana Vlajović. Scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Jelena Stokuća i kompozitor Kristina Kovač. - Način na koji glumci doživljavaju komad u procesu rada dobar je indikator - ističe pisac i reditelj Siniša Kovačević. - Primećujem da, i kada nemaju svoju scenu, stalno su u sali. I sjajno se zabavljaju!

* Usamljenost i otuđenje danas su izraženiji nego pre nekoliko decenija, kada je komad nastao?
- Za dobru dramu, film, roman, vreme radi i ne može da im naudi. Ništa se ne menja, nije umetnost sardina sa rokom trajanja. Vreme dešavanja u "Hotelu Evropa" je 1975. godina. Usamljenost kao bolest čovečanstva postoji od njegovog nastanka, ali je sve agresivnija. Naravno, razlikuju se samoća i usamljenost. Može se biti usamljen i u gomili. Svi pate od nje, neko se bori s manje, neko s više uspeha. U modernom vremenu lakše je boriti se s cinizmom, samoironijom, neophodnom dozom humora. Kad kažem modernom, ne mislim na vreme kompjutera i "Fejsbuka", već modernom u širem smislu: broj usamljenika, "ljudskih solitera" sve je veći kako vreme odmiče.
* Nije samo društvo sve usamljenije nego i pojedici, pogotovo u određenom životnom dobu?
- S vremenom, obruč se sve više steže: napuštaju nas rođaci, partneri, prijatelji. Neko se protiv toga "bori" depresijom, neko alkoholom. Ipak, strašno je kad u uređeni mikrokosmos Hotela "Evropa", u kome su se smestili ljudi koji dotrajavaju poslednje dane života, dođe neko trostruko mlađi od njih, ophrvan istom bolešću... Svi likovi su osobeni, ali im je zajednički imenitelj nesreća. I čitavi narodi mogu biti nesrećni. Kad kažemo za jedan narod da je nesrećan, to znači da je zbir njihovih individualnih nesreća - njihovu nesreću kolektivizovao.
* Ako je usamljenost zajednička bolest savremenog čovečanstva, kako se s njom boriti?
- Neko će postati volonter u Crvenom krstu, neko će se u sobi staračkog doma povući u duboku melanholiju, neko posegnuti za alkoholom, a neko će beg i zadovoljstvo pronaći u čitanju svih onih knjiga za koje ranije nije imao vremena! Čoveka umnogome određuje i mentalitet. Kod nas južnjak i severnjak dugačije govore i misle, pa će drugačije i samovati. Isti je slučaj sa jednim Nemcem u odnosu na Italijana.
* Ovo je i politički komad?
- Naravno da se radi i o Evropi danas, ali prvenstveno o pojedinačnim sudbinama. Pitanje je samo da li će ono što je tragično ili komično u pojedinačnoj sudbini prerasti u metaforu. Ako ne, uzalud smo radili... Možda je i bolje što "Hotel Evropa" nije igran pre 35 godina kada je nastao, možda mu tada nisam bio dorastao.

* Među vašim junacima je osam evropskih nacija, ali nema Srba. Zašto?
- Nema nijednog Srbina ili, kako se to sad odvratno kaže, nijednog "sa ovih prostora", nijednog "iz regiona". Ali, ovo jeste srpski komad. I mi smo ušli u doba u kome smo sebe lišili empatije, druženja s komšilukom, kafane. Što je vreme modernije, čovečanstvo je sve otuđenije. Danas se deca iz iste zgrade ne nalaze u ulazu da krišom podele cigaretu ili odu u bioskop po prvi poljubac, već - četuju. Pacijenti mog prijatelja, psihijatra, najčešće su mladi ljudi koji su "navučeni" na internet.
* Sa internetom, u punoj kući, nisi sam, ali si otuđen, pa i usamljen?
- Ogromna je razlika između usamljenosti i samoće. Samoća je kad si se opredelio da provedeš dve godine na nekom svetioniku ili da ostaneš poslednji stanovnik nekog sela istočne Srbije. Ne moraš biti usamljen iako si sam, kao što možeš biti usamljen i u gomili... Ako te internet spaja sa ostatkom čovečanstva, nisi usamljen, iako si sam u tišini svoje sobe, ali ako te odvaja - onda si usamljen u kakvom god da si okruženju... A o svemu tome može se govoriti sa komičkom distancom. Način obrade, a ne tema, određuje žanr. S dozom humora možeš se "obračunati" i sa smrću, pa od sahrane napraviti komediju. Baš kao što i od svadbe može nastati - tragedija... Siniša Kovačević: Postali smo tužna usamljena gomila | Kultura | Novosti.rs

....Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца...

Фигура која ће се наћи на лицитацији (Фото Сајт аукцијске куће „Тајмлајн окшенс”)

Винчанска фигурина из власништва једног немачког колекционара биће понуђена на аукцији 12. фебруара, поред још две хиљаде предмета, објавила је кућа „Тајмлајн аукшенс” из Брентвуда у Великој Британији, а њена почетна цена износиоко две стотине евра.

На који начин уметнине заврше на аукцији, ако се зна да да би аукцијске куће најпре требало да предмет понуде музејима на откуп, за наш лист коментарише кустос Никола Кусовац.

Према његовим речима, музеј конкурише за новац код своје надлежне институције, а то по правилу траје неколико месеци, и аукцијске куће немају стрпљења да их сачекају да откупе понуђени предмет.

– Винчанске фигуре могу лако да се пронађу, јер је наша територија богата археолошким налазиштима. Малтене где год да ударите мотиком, појави се или новац или фигурина, а њихов даљи живот не може да се контролише. Највише предмета може да се пронађе у околини Пожаревца. Онај ко је пронашао предмет, зна ко се у том крају бави старинама. Предмет ће продати за „ситне паре”, а купац онда предмет шаље ван државе и продаје за већу цену. Из праксе знам да највише губимо на том плану – каже овај кустос.

Да фигура са британске аукције припада винчанској култури потврђује Душко Шљивар, археолог из Народног музеја, који истиче да је предмет морао да прође процену британских експерата коју су утврдили да је реч о оригиналу, да би га уврстили у аукцијски каталог.

– Винчанска култура покрива велику територију, од Босне и Херцеговине, Србије до Бугарске и Румуније, и не мора да значи да је ова фигура из Србије. Раније је из наше земље могао да се изнесе археолошки материјал, а данас то није могуће у толикој мери као осамдесетих и деведесетих година, јер је на границама оштрија контрола – каже Шљивар.

Он, такође, примећује да у последње три-четири године, они који на свом имању пронађу неки предмет, донесу га у Народни музеј, јер знају процедуру када је реч о културним добрима. Шљивар подсећа и да је упознатој кући „Кристи” пре неколико година била на аукцији винчанска фигурина, која је у Британију доспела из Белгије или Холандије.

Славиша Перић, директор Археолошког института из Београда, каже да је поменуту винчанску фигуру неко морао да прошверцује до немачког колекционара, јер легално није могла да изађе из земље.

– Србија је препуна такозваних љубитеља старина који улажу по неколико десетина хиљада евра у детекторе за злато. У Србији је регистровано удружење љубитеља старина који врше археолошка ископавања, иако по закону то могу да врше само заводи, факултети, институти и музеји. Реч је о трагачима за благом који се представљају као чувари културно-историјског наслеђа, и нелегално копају по локалитетима – истиче Перић.

На ливаду код Ћуприје, како додаје, прошле године је ушао човек на багеру, а када су стигле колеге из Завода за заштиту културе из Крагујевца, показаоје чланску карту тог удружења.

– Земљишта на којима се налазе налазишта у 90 одсто случајева су приватно власништво, и археолошка ископавања се врше уз надокнаду власницима.На ливадама које су евидентиране као културна добра требало би да постоји чувар, али ми немамо чувара ни у Винчи, а камоли на неким другим локалитетима, јер држава за то нема средства – истиче Славиша Перић.

Он наглашава да су наши локалитети веома угрожени, и као велики корак види то што је на Виминацијуму уведена 24-часовна заштита. На локалитету Дреновац код Параћина, где је ангажован, сваке године настану једна до две мање рупе као последица дивљих ископавања. Зато сматра да би Министарство културе и МУП требало да покрену јачу иницијативу, будући су казне за ове илегалне радње симболичне.

Прошле године, да подсетимо, у Народном музеју одржан је скуп на којем су представници међународних организацији (Интерпола, Међународне царинске организације, Међународног музејског већа) говорили о спречавању трговине културним добрима, с циљем унапређења заштите у овој области.

И поред тога, познато је и да се ископине из Србије, према Перићевим речима, продају у Бечу где на пијаци постоји тезга илегалнихпредмета из Србије, Румуније, Бугарске. Код наспостоје и радионице фалсификата таквих предмета и новчића. Полиција у Ћуприји је, пре неколико година, запленила десетак реплика винчанских фигурина израђених у њима.
М. Сретеновић
објављено: у Политици,16.01.2015.

Centar Evroazije

Od vremena uspostavljanja dominacije Osmanskog carstva na
Balkanu, pa sve do današnjeg dana, tradicionalna osmansko-turska
politika prema Balkanu ima dva oslonca - Bošnjake i Albance - definisao
je 2001. u geopolitičkoj studiji „Strategijska dubina“ profesor Ahmet
Davutoglu, potonji turski ministar spoljnih poslova i današnji premijer.
Njegova knjiga smatra se strategijskom vizijom neoosmanizma i bestseler
je Turskoj, gde je štampano 91 izdanje do avgusta ove godine. Prošle
nedelje je objavljena i na našem jeziku.
- Osnovno polazište knjige je da je Turska jedinstveno
obdarena zemlja zbog pozicije na razmeđu kontinenata i istorijskog
nasleđa osmanskog carstva, koje je više vekova vladalo značajnim
delovima Bliskog i Srednjeg istoka i Balkana, na kojima je ostavilo
„značajan civilizacijski trag“. Turska, po proceni Davutoglua, ima
potencijale da postane ozbiljna sila i da na savremenim osnovama
predvodi muslimanski svet - kaže dr Bojan Bugarčić, pisac predgovora
knjige „Strategijska dubina“, koja je pisana kao vizija nove spoljne
politike Turske.

U Davutogluovoj viziji, Balkan je u
„prvom pojasu“ zemalja gde treba najintenzivnije obnavljati osmansku
kulturu i tradicije. Kao sredstva on navodi jačanje kulturnih i
ekonomskih veza s lokalnim muslimanskim stanovništvom, kome treba
vratiti osmanski identitet.

- U konstelaciji odnosa u
kojoj Albanci i Bošnjaci nisu stabilni i uticajni na Balkanu, nemoguće
je da turska istočna Trakija i Anadolija budu spokojne. S geokulturnog i
geopolitičkog stanovišta, budućnost Bošnjaka i Albanca predstavlja
ključ Balkana. Najvažniji strategijski prioritet Turske u nestabilnim i
promenljivim odnosima na Balkanu jeste pitanje osiguranja bezbednosti
društvima koja svoju sudbinu vezuju za regionalnu moć i uticaj Turske.
Ova situacija za Tursku ne predstavlja samo odgovornost i teret nego i
najvažnije sredstvo za formiranje turske sfere uticaja na Balkanu -
smatra Davutoglu.

Kao najveći problem za širenje neoosmanizma on vidi Srbe i Grke.

-
Protiv antiosmanskog i antiturskog imidža koji na Balkanu naročito Srbi
i Grci vole da ističu u prvi plan Turska mora nastupiti tako što će
elemente globalnog rivaliteta pažljivo analizirati i primenjivati u
regionu. Odbijanje političke kulture i institucija nasleđenih od
Osmanskog carstva dovodi do ozbiljnih problema na Balkanu - smatra
Davutoglu.

On navodi da Turska za širenje svog uticaja na raspolaganju ima i NATO savez, čiji je Turska član.

IZMIŠLjENO CARSTVO? Kroz
Davutogluovu knjigu se neprestano provlači autorovo tumačenje istorije
Osmanskog carstva i njegove navodne otvorenosti, multikonfesionalnosti i
multikulturalnosti. - Po njemu, svi na Balkanu delimo zajedničku
istoriju u „carstvu u kome nam je bilo bolje“. Teško da će u tom stavu
naći istomišljenike među balkanskim narodima, koji su državnost stekli
boreći se za slobodu. Oni sigurno ne doživljavaju tako to carstvo - kaže
dr Bojan Bugarčić.

- Uključivanje NATO u krize i
vezivanje uloge Turske u NATO više za Balkan imaju veliki značaj za našu
politiku prema Balkanu. Ovakvo opredeljenje biće blisko interesima SAD
koje će biti primorane da u budućnosti razvijaju politiku blisku
Bošnjacima i Albancima, koji su opet bliski Turskoj. Drugi važan
instrument jeste pozicija u na prvi pogled vansistemskoj Organizaciji
islamske konferencije (OIK). Aktivno iznoseći balkanske probleme pred
OIK Turska je dužna da ih predstavi kao problem čitavog islamskog sveta -
predvideo je Davutoglu.

On naglašava da je NATO
agresijom 1999. smanjena na prihvatljiv nivo vojna moć Srbije, ali ni
to, po njegovom mišljenju, nije smanjilo balkanske protivrečnosti na
minimum. On predviđa da će na Balkanu doći do ozbiljnog ukrštanja
interesa NATO, odnosno SAD i „Evropskog sistema bezbednosti“, odnosno
Nemačke, što Turska treba da iskoristi.

- Razlike u
stavovima između Evropskog bezbednosnog i odbrambenog identiteta i
NATO-a po pitanju nadležnosti vezanih za intervenciju, kao i metoda
primene u kriznim zonama koje bi mogle iskrsnuti počevši od Makedonije i
Kosova, zatim u oblastima poput Crne Gore, Sandžaka, Bosne i Albanije
direktno će uticati na regionalni upliv Turske, kao i na njenu poziciju
unutar NATO - predvideo je Davutoglu.

Kao moguće žarište on navodi i severnu srpsku pokrajinu.

-
U tom okviru i problem Vojvodine za NATO ima značaja koliko i današnji
kosovski problem. Eventualni srpsko-mađarski sukob u pitanju Vojvodine,
nakon ulaska Mađarske u NATO, prestaće da bude regionalni problem i
pretvoriće se u sukob NATO i Srbije - nagovestio je turski geopolitičar.

On
navodi da se „Bosna i Kosovo koji se direktno tiču Turske“ nalaze na
„osama geopolitičkog sučeljavanja“ na kojima počiva geopolitika Balkana.
Prva je „osa Drava-Sava s centrom u Bosni i Hercegovini, a druga
Moravsko-vardarska s centrom na Kosovu“. Davutoglu je naveo i uslove za
održavanje strategijske dubine države BiH, pokazujući zavidno poznavanje
geografije.

- Prvi od njih jeste pretvaranje
strategijske linije koja preko Mostara srednju Bosnu povezuje s
Jadranskim morem u važno sredstvo ekonomske i političke integracije,
jedan od osnovnih stubova teritorijalne celovitosti. Drugi uslov je
očuvanje veze između srednje i istočne Bosne duž linije reke Drine gde
su srpska vojska i paravojske počinile najintenzivnije etničko čišćenje.
Veza Sarajevo-Goražde mora se ojačati i isplanirati njeno postepeno
usmeravanje ka Zvorniku i Foči. Ova linija je veoma značajna kako zbog
onemogućavanja ponovne pretnje Srbije prema državi BiH tako i zbog veza
muslimanskog bošnjačkog stanovništva srednje Bosne sa Sandžakom i
Kosovom. Potpuno prepuštanje Srbima cele istočne Bosne krajnje je opasno
- sugeriše Davutoglu.

ŠTA JE CILj 2023. Turski
predsednik Erdogan i premijer Davutoglu navode da je cilj Turske da
bude među 10 vodećih ekonomija 2023. godine, kad slavi 100 godina
republike. - Turske je sada je već 17. ekonomska sila sveta, sa 800
milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka. Njene stope razvoja u
poslednje dve decenije mogu se porediti samo sa kineskim. Turska ima i
veliki demografski potencijal. Ona je sredinom šezdesetih imala 30
miliona stanovnika, devedesetih 50 miliona, a sad više od 80 miliona, od
kojih je polovina mlađa od 25 godina - kaže dr Bojan Bugarčić.

On
smatra da je dejtonska Bosna i Hercegovina opstala samo zahvaljujući
sukobu između „sistemskih sila“, SAD, Nemačke i Rusije, koje se bore za
uticaj na Balkanu i podršci islamskog sveta. Davutoglu je 2001.
projektovao da Kosovo mora da se drži na dnevnom redu kao „dvostruki
globalni problem“ kojim će se baviti „kako UN i NATO tako i OIK“.

Davutoglu
ističe da je u slučaju BiH, Kosmeta i Palestine reč o zamrznutim
konfliktima i da će se njihova sudbina tek odrediti u novoj podeli
sveta.

- Turska mora da prati osnovne elemente u
procesu formiranja novog svetskog poretka i da preduzima neophodne
inicijative u vezi s posledicama koje bi mogao proizvesti mogući tok
događaja - zaključuje Davutoglu.

Prevod
„Strategijske dubine“ na srpski je izdavački podvig „Službenog glasnika“
jer reč o političkom bestseleru, najznačajnijem i najuticajnijem delu u
modernoj Turskoj, naglasio je na promociji knjige prof dr Darko
Tanasković.

- Ne postoji slična knjiga u kojoj je za
jednu državu i naciju ispisana njena strategijska projekcija, vokacija i
vizija. Pošto je reč o viziji, neće moći sve da se realizuje onako kako
bi ta vizija želela. Međutim, sigurno je da će se Turska i dalje
kretati prema onome što predstavlja cilj sa stanovišta ove knjige Ahmeta
Davotoglua. S njom možemo bolje razumeti savremenu Tursku, a s druge
strane u tom ogledalu možemo sagledati sebe i učiniti napor da počnemo
da razmišljamo na sličan način o svojim državno-nacionalnim, trajnim i
strategijskim interesima - kaže dr Tanasković.

Davutogluova strategija odbacuje Ataturkovu politiku da je Turska most između Istoka i Zapada.

-
Polazna osnova „Strategijske dubine“ jeste da je Turska centralna
država u svom okruženju „epicentar Balkana, Bliskog istoka i Kavkaza,
centar Evroazije“. Po njoj, turska spoljna politika treba da bude
multidimenzionalna, da deluje na više frontova na obnovi strategijske
svesti i mentaliteta koji su obezbeđivali „jedinstvenu prodornu snagu
Osmanskog carstva i stabilnost osmanskog poretka“. Ta nova politika
predstavlja spoj neoliberalizma sa islamizmom - kaže dr Bugarčić.

Turci žele Srbiju za svoju prćiju | Društvo | Novosti.rs

      = videti: Turci žele Srbiju za svoju prćiju i komentari