Широк избор дигиталних издања "Заветина", акција

Широк  избор дигиталних издања

Мирослав  Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман, прво, пилот-издање

Београд, Заветине, 1999.

ЦД, 250, 00  дин.

Мирослав  Лукић МЕСЕЧЕВА СВАДБА роман

Друго прерађено, допуњено  издање

15. књ, опуса  УМЕТНОСТ МАХАГОНИЈА

Септембар -  октобар 2002, ЦД, 260,00 дин.

Мирослав Лукић СТУДИЈА О НАМЕТНОМ ВЕКУ Четири есеја о битном
ЗАВЕТИНЕ:Ми, Београд, 2003. 108 стр.21 цм. Библиофилско издање. 2 примерка
Цена по примерку 10.000,00 дин. - Цена дигиталног издања, које је у свему адекватно штампаној, библиофилској верзији 220,00 дин.

Мирослав Лукић, БЕЛА АНТОЛОГИЈА

Одабране песме и недовољно позната лирика из романа и других Лукићевих књига, листова и часописа, прво издање, Институт за поезију ( у оснивању) : Заветине, Београд, 2001, ЦД, 170,00 дин.

Aleksandar Lukic IN THE VALLEY OF WALLS, CD

(Александар Лукић У ДОЛИНИ ЗИДОВА)

6 EURA + пошт. трошкови

*

Антологија ФЕНИКС
Антологија српске поезије 20. века (најужи избор).
Београд, септембар 2006. -116 стр. Формат:28 х 10

Предња страна корица шт. издања.

„Написао сам у првом издању да је Антологија ФЕНИКС можда и сувише строга књига, сувише сужен избор, али само на први поглед.“ (Аутор)
Нудимо дигитално издање ове књиге на ЦД по веома популарној цени.
Цена: 240, 00 дин.

Акција

ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ / Мирослав Лукић

Цена првог дигиталног издања Сабраних Дела Мирослава Лукића 80 ЕУРА (динарска противредност) плус поштански трошкови за поручиоце из Европе, Америке, Азије и Аустралије.Поручилац добија уз ЦД ВЕЧИТИ ЧУДЕСНИ КОРЕНОВИ -ДЕЛА М. Лукића поклон књигу и поклон филм „Заветина“ по избору Едиције ЗАВЕТИНЕ.

Препорука издавача, тј. Александра Лукића (одломак из књиге „Између митарења чудовишта и уметности будућности“) :
Лукићев песнички опус је ризница, добро осигурана и утврђена. Не могу је опљачкати варвари и разбојници; то је одбрана песништва и истовремено испуњавање дужности песника с краја 19. и 20. века, дужности које они нису у потпуности испунили: омогућавање високе културе стварањем база у родном језику и иживљвањем најзначајнијих и врховних чежњи.
То што је створио, то је поклон будућим нараштајима. Јер, Лукић је истовремено и савременији но ико, и смелији и поноснији него други песници и тврдо иде са временом и није у његовом запећку. Он је и довољно модеран, и за Европу и за свет, јер је у читав свој рад уложио много напора, тешког понирања и благодарне екстазе, али је истовремено и древан.

Полеђина корица шт. издања књиге Ковчег безразложних успомена...

...Књижевни часопис ЗАВЕТИНЕ + АКЦИЈА

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, папирно издање    299,00 дин

Бр. 8-9, јануар – мај 2015, ЦД    210,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 6-7, октобар – децембар 2014, ЦД    210,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, папирно издање    299,00 дин

Бр. 5, септембар  2014, ЦД    210,00 дин

НАПОМЕНА: Најновија издања, књиге и часописе, шаљемо после уплате на ПосТнеТ упутници  - моб. Тел.  + 381 65 3006950.  
Поручиоци изван Србије плаћају трошкове поштарине.
Новац шаљу преко Western Union-а на адресу:
Мирослав Лукић, 180 309 Београд,
ул. Сердар Јанка Вукотића 1/13
(молимо да нам пошиљаоци кад пошаљу новац напишу
у електронској поруци, miroslav7275@gmail.com,
и број – Control number).

Курирска служба коју користим за слање робе је искључиво ПостЕxпресс, или 
уколико је предмет штампана ствар (књига, часопис, стрип и сл. ), 
шаљем као тисковину због мањих трошкова слања. 
Могућ је договор око личног преузимања. У том случају књиге и часописи  се не пакују!

Сачувани фрагменти из једног документарног романа у стиховима / Бела Тукадруз

.......

Досада је занимање господе и богатих.

И прецветалих лепотица. Паланке су гнезда

У којима се кокошке из досаде легу два пута

брже од Обичних кокошака. Па ипак није у

њима тако досадно Као што тврде, јер с

времена на време гостује циркус

"Фермен Пуцко", љубоморни муж устрели

Љубавника своје вољене жене, или у берби

вргања Поскок и шарка пецну неопрезне.

Пијац крајем недеље и три вашара током

пролећа, лета и јесени, и заветина,

могли би да буду изазовни за будућег писца,

За оног што може да опише све што види

И што уме да изрази све што осети.

Глава 7

(Поцепано 6 претходних страница)

Рајска слика, планинска, непоновљива: сенке

дрвећа Умочиле шапе у провидно огледало

блиског шумског познаника.

Љубавни троугао: Моара парасита, раките,

липе. Напуштени рудник, коров, коприве,

купине. Сазреле, сочне, црне као крв.

Пуста воденица. Стабљике обавијене

Густим зеленим маљама. Кристална секира

тишине Кружи заједно са копчевима ваздухом

устрепталим. Трула вегетација што се распада

ко стрв. Кад погледам преко Пека:

Сунце читаве групе Врхова брдских премазује

слојевима Попут оловносјајне прекрупе...

Глава 8

Реченица : Зашто се сусретати са људима

И обнављати старе везе? Поново ми се намеће

Затреперио је предео из детињства

Преливен уљем као грах. Осетио сам укус

једног ручка Усред стрњике под трешњом,

чије је увијено Румено лишће посуо неки сиви

јулски прах. Поглед с висине брегова у

даљину у долину

Спарно поље, титрава железничка пруга,

Титрава железничка станица.

Горуни начичкани скакавцима што се

надмећу И као да подстичу косце и мобу на

дуел...

       ....

Слика са планине Радан, око Спасовдана 2015. Шолетов снимак

Iz rukopisa / Stevan Bošnjak

Iz Braminog kondenzata

...broj i san su jedini dokazi, u ovoj vasioni, da izvan nje, postoji šira tvoračka disekcija-Bog.

I Broj i san su adimenzionalni, akauzalni i atemporalni..idealni svetovi matematike, logike, introspekcije i kognitivne psihologije.

Jedan mali ontološki doprinos

U fizičkoj Vasioni je nužno razrešiti odnos između: puta, talasne dužine i čistog jednodimenzionalnog prostora- dužine, da bi se u to eventualno uključila, činom kreacije, ili isključila-beskrajnim trajanjem, Božija intervencija:

Da bi važilo:

S ( put ) = λ ( talasna dužina ) = r (dužina-čist prostor)

mora biti zadovoljen sledeći odnos:

S = v ^. t = λ = c ^. t = r ^. t/t = r ^.  ν/ν

tada u:

m ^. λ = h/c = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

zamenjujemo:

m ^. r^. ν/ν = h/c = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

Uopšteno:

masa ^. prostor = konstanta

konstanta = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm

Odavde sledi:

m = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm/r

r = 2,202 ^. 10^-37 gr.cm/m

I ovo je, dakle, konačni odnos čistog prostora i mase u ovoj fizičkoj vasioni, prva vrsta PERPETUUM

"Hotel Evropa"

KOMAD Siniše Kovačevića "Hotel Evropa" (u režiji pisca) premijerno će biti odigran krajem januara na sceni Beogradskog dramskog, a radnja ovog do sada neizvođenog teksta smeštena je u sedamdesete godine prošlog veka. Najavljena kao jedina komedija u piščevom bogatom opusu, predstava će, izvesno, publiku koliko nasmejati - toliko i gorko zamisliti. Ne samo nad sudbinom junaka nego i Evrope, koja se nimalo slučajno našla u nazivu pansiona i Kovačevićevog komada...

- U svim mojim dramama uvek je bilo elemenata humora: najgorča pilula lakše s proguta ako se na nju stavi šećerni namaz. Ovde ga ima dosta - kaže na početku razgovora Siniša Kovačević. - Postoje situacije u kojima tema određuje žanr komada. Ako je nešto preterano opasno ili teško, bolje je podsmehnuti mu se. Gledajući predstavu ljudi će se mnogo smejati. Tako i treba da bude. S malim ukusom gorčine, kao kod ispijanja "pelinkovca".
* Tekst je nastao davno, u drugačijim društvenim okolnostima, ali je najavio mnogo toga što nam se danas dešava?
- Komad je veoma atipičan, neobičan. U vreme kada je napisan, bio je ispred svog vremena. U njemu nema jedinstva mesta, vremena i radnje. Stvari se dešavaju simultano, sada, nekoliko minuta ranije i nekoliko meseci kasnije. U tom smislu bio je ispred svog doba, ali i u sadržajnom, takođe. Nagovestio je neke stvari kao što je, svojevremeno, moja "Poslednja ruka pred fajront" nagovestila raspad Jugoslavije.
* Šta je sve anticipirao vaš novi komad?
- On govori o hotelu u kome se skupilo osmoro ljudi različitih nacija, koji pod zajedničkim krovom treba da provedu svoje poslednje dane. Inače, bitan element ovog dela je da se određeni arhetipovi provode kroz određene dramske sisteme i situacije. Englez je onaj najtipičniji - u sakou od tvida, s polucilindrom, džepnim satom i tapetom "Big Bena" u sobi. Italijan, šta drugo, nego kapetan duge plovidbe koji se preziva Tarateljo. Holanđanin, graditelj nasipa i strastveni pecaroš... Svaka dobra "dramatis persona" mora biti neobična, motivisana, izdvojena iz mase. Mora imati svoju biologiju i biografiju. Ali, ovde toga nema. Uspeli smo da postignemo da zajednički imenitelj svih ljudi, usamljenost, kroz činjenja ili nečinjenja junaka bude toliko dramatičan, komičan ili tragičan - da njihove biografije postanu potpuno nepotrebne.

GLUMAČKA PODELA U ANSAMBLU predstave Beogradskog dramskog su članovi kuće i penzioneri ovog teatra: Slobodan Boda Ninković, Mateja Popović, Danica Ristovski, Jelena Čvorović, Nebojša Ljubišić, Boris Radmilović, Dragoslav Ilić, Dobrila Ilić, Azra Čengić, Zoran Simeonović, Zoran Đorđević i Slađana Vlajović. Scenograf je Miodrag Tabački, kostimograf Jelena Stokuća i kompozitor Kristina Kovač. - Način na koji glumci doživljavaju komad u procesu rada dobar je indikator - ističe pisac i reditelj Siniša Kovačević. - Primećujem da, i kada nemaju svoju scenu, stalno su u sali. I sjajno se zabavljaju!

* Usamljenost i otuđenje danas su izraženiji nego pre nekoliko decenija, kada je komad nastao?
- Za dobru dramu, film, roman, vreme radi i ne može da im naudi. Ništa se ne menja, nije umetnost sardina sa rokom trajanja. Vreme dešavanja u "Hotelu Evropa" je 1975. godina. Usamljenost kao bolest čovečanstva postoji od njegovog nastanka, ali je sve agresivnija. Naravno, razlikuju se samoća i usamljenost. Može se biti usamljen i u gomili. Svi pate od nje, neko se bori s manje, neko s više uspeha. U modernom vremenu lakše je boriti se s cinizmom, samoironijom, neophodnom dozom humora. Kad kažem modernom, ne mislim na vreme kompjutera i "Fejsbuka", već modernom u širem smislu: broj usamljenika, "ljudskih solitera" sve je veći kako vreme odmiče.
* Nije samo društvo sve usamljenije nego i pojedici, pogotovo u određenom životnom dobu?
- S vremenom, obruč se sve više steže: napuštaju nas rođaci, partneri, prijatelji. Neko se protiv toga "bori" depresijom, neko alkoholom. Ipak, strašno je kad u uređeni mikrokosmos Hotela "Evropa", u kome su se smestili ljudi koji dotrajavaju poslednje dane života, dođe neko trostruko mlađi od njih, ophrvan istom bolešću... Svi likovi su osobeni, ali im je zajednički imenitelj nesreća. I čitavi narodi mogu biti nesrećni. Kad kažemo za jedan narod da je nesrećan, to znači da je zbir njihovih individualnih nesreća - njihovu nesreću kolektivizovao.
* Ako je usamljenost zajednička bolest savremenog čovečanstva, kako se s njom boriti?
- Neko će postati volonter u Crvenom krstu, neko će se u sobi staračkog doma povući u duboku melanholiju, neko posegnuti za alkoholom, a neko će beg i zadovoljstvo pronaći u čitanju svih onih knjiga za koje ranije nije imao vremena! Čoveka umnogome određuje i mentalitet. Kod nas južnjak i severnjak dugačije govore i misle, pa će drugačije i samovati. Isti je slučaj sa jednim Nemcem u odnosu na Italijana.
* Ovo je i politički komad?
- Naravno da se radi i o Evropi danas, ali prvenstveno o pojedinačnim sudbinama. Pitanje je samo da li će ono što je tragično ili komično u pojedinačnoj sudbini prerasti u metaforu. Ako ne, uzalud smo radili... Možda je i bolje što "Hotel Evropa" nije igran pre 35 godina kada je nastao, možda mu tada nisam bio dorastao.

* Među vašim junacima je osam evropskih nacija, ali nema Srba. Zašto?
- Nema nijednog Srbina ili, kako se to sad odvratno kaže, nijednog "sa ovih prostora", nijednog "iz regiona". Ali, ovo jeste srpski komad. I mi smo ušli u doba u kome smo sebe lišili empatije, druženja s komšilukom, kafane. Što je vreme modernije, čovečanstvo je sve otuđenije. Danas se deca iz iste zgrade ne nalaze u ulazu da krišom podele cigaretu ili odu u bioskop po prvi poljubac, već - četuju. Pacijenti mog prijatelja, psihijatra, najčešće su mladi ljudi koji su "navučeni" na internet.
* Sa internetom, u punoj kući, nisi sam, ali si otuđen, pa i usamljen?
- Ogromna je razlika između usamljenosti i samoće. Samoća je kad si se opredelio da provedeš dve godine na nekom svetioniku ili da ostaneš poslednji stanovnik nekog sela istočne Srbije. Ne moraš biti usamljen iako si sam, kao što možeš biti usamljen i u gomili... Ako te internet spaja sa ostatkom čovečanstva, nisi usamljen, iako si sam u tišini svoje sobe, ali ako te odvaja - onda si usamljen u kakvom god da si okruženju... A o svemu tome može se govoriti sa komičkom distancom. Način obrade, a ne tema, određuje žanr. S dozom humora možeš se "obračunati" i sa smrću, pa od sahrane napraviti komediju. Baš kao što i od svadbe može nastati - tragedija... Siniša Kovačević: Postali smo tužna usamljena gomila | Kultura | Novosti.rs