СРОДНЕ ВЕСТИ

          ПОСЛЕ једногодишње забране употребе због очекиване санације, Мокрањчева кућа у Неготину ће коначно поново дочекати нове посетиоце. Мајстори су прионули на посао, а пројектом је предвиђено да се читава обнова, вредна 4,2 милиона динара, заврши за 90 дана.
          Родни дом родоначелника српске музике последњих година тоне, па је лане, ангажовањем надлежних у Музеју Крајине, који о њему брине, због безбедности затворен за јавност.
          - Недостатак једног средњег носећег зида, изнад којег је оџаклија, која је поприлично тешка, проузроковао је промене у приземном делу, па је с годинама кућа у том делу почела да тоне. Нормално, ту је и зуб времена, као и дејство инсеката, јер је ова грађевина последњи пут детаљно реконструисана 1964. када је и претворена у музеј, и од тада 52 године није било никаквих радова на самој носећој конструкцији куће - каже Ивица Трајковић, директор Музеја Крајине.
          На прве радове на реконструкцији дуго се чекало, јер је од прошлог септембра, када је кућа затворена, Музеј морао да прође и компликовану процедуру добијања свих потребних сагласности, израде пројекта, јавне набавке, до избора понуђача, кога чека тежак и специфичан посао. Овај споменик културе, иначе годишње је обилазило више од 20.000 посетилаца.
          - У подземном делу та конструкција је била склона падању, тако да је пројектом предвиђена њена комплетна замена и то по узору на начин градње из Мокрањчевог времена
          . Посао није нимало лак, може се рећи и да је компликован, али изводиће се под пуном пажњом управо да се не би десило нешто непредвиђено - каже Драган Ратковић, представник крагујевачке фирме "Аингор" која изводи ове радове.
          Мајстори поправљају трошну носећу конструкцију
          ТРИ ПРЕДЛОГАШЕЗДЕСЕТИХ година 20. века постојала су три предлога за санацију Мокрањчевог дома. Први да се кућа и остале три зграде сруше, а простор уреди и подигне споменик; други да се у парку, где је генералним урбанистичким планом било предвиђено место за музеј, изгради нова зграда што вернија оригиналу; трећи да се постојећа зграда са суседним комплетно рестаурира, адаптира и да се изврши конзервација. Општина Неготин и Музеј одлучили су се за трећу варијанту.
          Радове финансира општина Неготин, а делом и Музеј Крајине.
          - Овде није реч о постизању грађевинских норми у брзини градње, већ о специфичном послу који захтева пажљиво поступање према објекту, јер може да настане вишеструко већа штета у случају грешке. Радници морају да буду под пуном пажњом приликом извођења радова, јер уклањање једне греде на погрешан начин може да доведе до урушавања објекта и зато овде првенствено мора да се ради промишљено и тимски, да више људи учествује у доношењу одлука - истиче Јован Миловановић, председник општине Неготин.
          У Музеју кажу да очекују да се све обави по пројекту и на време, те да Мокрањчева кућа дочека његову 161. годишњицу рођења, 9. јануара, онако како је свих година то и чинила - свечарски и у духу Мокрањца.
          БИЛА И ОСТАВА

          МОКРАЊЧЕВА мајка Марија продала је кућу 1867. трговцу Стојану Петровићу, а он 1889. часовничару Душану Цајићу. Између два светска рата мање је коришћена за становање, а више као остава, а после 1945. није коришћена чак ни за ту намену. Од 1950. до раних шездесетих на њој су рађене ситне преправке како би спречиле да се Мокрањчев дом заувек уруши. Кућу је 1964. од Цајићевих потомака купила Општина Неготин.