Pismo iz Češke

Bokor jasmina, Zvižd, maj 2012

RAZMIŠLJANJA IZ ČEŠKE NAD REČIMA

VELIKOG SRPSKOG PRIJATELJA Dr. RAJSA,

PRED DRUGIM KOLOM IZBORA

        Veliki prijatelj Srba i saborac srpske vojske u Prvom svetskom ratu, Švajcarac

nemačkog porekla (Nemci su ga se odrekli !), Dr.Rudolf Arčibald Rajs (1875-1929),

završava svoju knjižicu "ČUJTE SRBI" rečima punim prijateljstva i brige za

budućnosr naroda, koji je voleo i sa kojim je nesebično delio ratne dane, pune

odricanja i opasnosti. Sada, kada srpski narod treba da izabere svoj put za

budućnost u vezi sa drugim kolom izbora, reči Dr.Arčibalda Rajsa  su ponovo postale

vrlo aktualne. Treba SVI Srbi da dodju na birališta i da svojim glasom, uprkos

nejednostavnoj situaciji, pokažu da biraju barem one, koji su počinili manje zla,

koji su manje prodali zemlju i koji su manje opljačkali i prevarili svoj narod i

koji više poštuju i  ne progone hrabre i poštene Srbe,  prema naredbama iz

inostranstva.

        -"Nemojte dozvoliti da vaša lepa duša propadne u tom djubretu koje se na njoj

nataložilo naročito posle rata. Nacija, koja je poput vaše, odolela vekovnom

ropstvu, koja se povukla preko Albanije i koja je, izgnana iz svoje zemlje, (ali ne

i poražena), uspela da se vrati na svoja ognjišta kao pobednik - a ovde bi danas

trebalo dodati i koja nije kapitulirala posle 78 danonoćnih gangsterskih

bombardovanja u 1999. godini,  (a završiti sa Rajsovim tekstom), neka ne dopušta da

je podjarmi šaka sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardjija, prezira

dostojnih zabušanata i zločinačkih profitera i zelenaša."

        Ne učestvovati na izborima je skoro isto , kao da glasate za onu VELIKU šaku

sebičnih i podmitljivih političara, gnusnih šićardjija, prezira dostojnih

zabušanata i zločinačkih profitera i zelenaša.

        Dr Rajs redja velike vrline Srba, kojima se divio: hrabrost, rodoljublje,

religioznost, gostoljublje i demokratičnost, milosrdje, ponos i bistrina, ali se ne

boji i da osudi loše osobine nekih Srba: nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost,

bezvredan deo političkog kadra, površnost, podmitljivost. Na primerima pokazuje

deformnisanost i pad dela  inteligencije, njeno negativno delovanje i

razgradjivanje naroda, klečanje před novcem, Pored světlih primera inteligencije,

piše o stranačkim svadjama, o parlamentu zabušanata, o grabljenju za vlast,

korupciji, stranačkim vezama, o jurnjavi za funkcijama, srozavanju ugleda univerziteta.

        Knjižica "ČUJTE SRBI" ima nešta preko 130 stranica, malog formata. Trebalo bi da je pročita svaki Srbin, još pre drugog kola izbora i da shvati reči prijateljstva Dr

Rudolfa Arčibalda Rajsa prema Srbima, čija je poslednja želja bila, da se njegovo

srce sahrani na Kajmakčalanu "medju drugovima, koji su stradali za slobodu

otadžbine".

Prof..Dr.Rajko DOLEČEK,DrSc.                      Ostrava, Češka, 10.05.12.

Свеска са хујем ветра понад гора / Мирослав из Трешњевице

Април, 2012, Трешњевица, свеска са хујем ветра понад гора, са  облацима који су узнемирени витлали на небеској позорници, белешкама о  сусретима петком са Добрило Ненадићем,  мојим мислима  да је Т. С. Елиот имао на уму овај април у Трешњевици када је написао: Април је најсвирепији месец...

М. Тодоровић и Д. Ненадић на Вел. петак 2012

***

5. април 2012.

Повезујем малине. Учвршћујем коље, затежем жицу. Оне патрљке који су преживели фебруарски снег усправљам и повезујем. По корак два у реду рупа због поломљених стабљика. Небом се ковитлају облаци,  тамне и светле  плове по плећима брда. Д.С. јавља да ће моји хаикуи бити штампани у Ш. метафорама. Хвали их, али ја сам сумњичав, поготови када терцине

ПРВИ ДОБИТНИК НОВОУСТАНОВЉЕНЕ НАГРАДЕ „МИОДРАГ ЋУПИЋ“

Са једне београдске изложбе

 Жири за додјелу новоустановљене награде „Миодраг Ћупић“, у саставу: пјесник Андрија Радуловић, предсједник Жирија, и чланови, проф. др Драган Копривица и доц. др Радоје Головић, већином гласова ово књижевно признање додијелио је Срби Игњатовићу, књижевнику из Београда, за књигу поезије „Чим сване и друге утопије“ (Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, Краљево, 2011).

          У ужем избору за ову награду били су и сљедећи аутори: Радмила Кнежевић, (“Не тражим да знаш“, „Свет књиге“, Београд, 2011), Слободан Бошковић, („Приче из наших крајева“, „Арт принт“, Бањалука, 2011), Ранко Павловић, („Небеске костурнице“, „Прометеј“, Нови Сад, 2011), Владимир Јагличић, („Графомарк“, Лакташи, 2011), Слободан Вучинић, („Мајчина душица“, (Графо Црна Гора, Подгорица, 2011) и Емсура Хамзић, („Смарагдни град“, „Дневник“, Нови Сад, 2011).

          У саопштењу Жирија, између осталог, стоји: „Дубоким и моћним гласом Игњатовић је исписао горку, истиниту и јединствену књигу поезије о свакодневици, о времену које живимо, показујући ширину стваралачких видика у сложеном доживљају свијета и живота...“.

          Награда „Миодраг Ћупић“, која се обезбјеђује из фондације „Миодраг и Бранка Ћупић“, састоји се од плакете (рад вајара Света Радовића), дипломе и новчаног износа од хиљаду евра. Награда ће Срби Игњатовићу бити уручена у Подгорици 10. маја.

         

          У Подгорици,

          30. априла 2012.                 

(Извор вести УКС)

Анджеј Бабињски (1938-1984), Пољска

Пок. Војин Стевић, Мишљеновац

УБИЈТЕ БАБИЊСКОГ

Да ли птица која цвркуће на дрвету има свој датум и еру?

Не. Она је из подземља. Тама. Тамо нема Земље

Стрми зид. У птичијем писку сужава се улица

И пустош ковчега у који писком својим птица упаде...

С бока допре до мене глас. Неко се кораком ближио

''Убијте Бабињског'' – викао је, хтео гитаром да ме убије.

Стао сам му сучелице, али онако као што се силази са крста.

И већ ван овог света. У дубину Земљо, прими ме!

Али, кад мину године и исплута мој леш и ја... вратићу се

у живот...

                (Превео са пољског ОЛИВЕР ЈАНКОВИЋ)

Извор: Шумадијске метафоре, 2011