СРОДНЕ ВЕСТИ

          НЕМИЛОСРДАН човек ужива у туђим сузама и оне га не дирају... Моћ светских банака и интелектуалних елита има приоритет пред правом народа на самоодређење. Ево, то је принцип, који ми, у ствари, следимо већ вековима (Рокфелер)... Ко је крив за снове који муче невину децу (Иво Андрић)... Живот је попут приче, није важно колико је дуг, већ колико је добар (Г. Г. Маркес)...Ово су само неки од цитата које је наш угледни вајар Ђорђе Арнаут уткао у серију дигиталних колажа, насталих током последње две године и премијерно представљених прошлог петка на изложби Living In A Zoo ("Живети у зоолошком врту") у новобеоградској Блок галерији.
          - Често се осећам као да живимо у зверињаку, као да су све вредности везане за људскост и културу гурнуте у потпуности на маргину - објашњава Арнаут за "Новости".
          - У данашњем друштву, не само код нас, већ и у целом свету на делу је правило да јачи опстају. Не желим да живим у окружењу у коме је опстанак једини смисао живота.
          Рођен 1960. године у Београду, дипломирао на Факултету примењених уметности и дизајна, на катедри вајарства, Одсек скулптура у простору и архитектури, Арнаут je од почетка деведесетих година прошлог века запажен на нашој ликовној сцени. Поред неколико десетина самосталних изложби, учествовао је и на више од 400 колективних поставки, 46 сазива колонија, симпозијума и ликовних радионица. Има више дела стално постављених у простору и добитник је многих домаћих и иностраних награда и признања.
          КУЛТУРА, БАБЕ И ЖАБЕСИТУАЦИЈА у нашиј култури тренутно је у стању метастазе. Дошли смо до тога да више главно питање није да ли имамо културу, него да људи који о њој одлучују и говоре, ма колико деловало да им је блиска, не разумеју сам појам култура. Бркају се бабе и жабе, па нам је култура постала и све и ништа и "Фарма" и Скупштина - каже наш уметник.
          Актуелну поставку је већ у поднаслову наменио "слепим", "глувим" и "немим", а уместо предговора, у каталогу је објављена дефиниција колективне психозе.
          - Наша колективна дијагноза је колективна хипноза - објашњава уметник. - Једини начин да се томе одупремо јесте да не будемо послушни, јер само тако не потпадамо под моћ оних који би желели да нас хипнотишу. То се пре свега односи на уметнике и њихову улогу, зато што они не би смели да одустају од свог личног пута. Не смеју да седну или устану када им то неко каже, већ да самостално промишљају и вреднују стварност у којој живе. Кроз читаву историју уметници су опстајали тако што су били јаки индивидуалци. Само тако чине добру ствар не само за себе и своју околину, већ и за човечанство.
          На питање зашто се као уметник, који је по образовању и препознавању на ликовној сцени, превасходно вајар, овога пута определио за колаже, наш саговорник каже:
          - Пријатељ ме је преварио пре 15-20 година и поклонио ми је рачунар, па сам тако открио све могућности које ова технологија нуди за оно што желим да изразим. Данас се готово у потпуности изгубила та строга граница између скулптуре, слике, графике и сваки аутор тражи најбољи начин да се искаже, не ограничавајући се медијем. Битно је само да оно што хоће да каже буде промишљено и ликовно писмено.