СРОДНЕ ВЕСТИ

          ГОТОВО да не прође дан а да повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић не упозори неки државни орган или институцију да је угрозила личне податке и приватност грађана. Само у последње две-три недеље имали смо неколико таквих случајева. 
          Менаџмент града Ниша покушао је да направи базу података свих који туже Град, чиме би обзнанио и њихове адресе, ЈМБГ и остале личне податке. После Шабићеве опомене од овога се одустало.
          Само дан или два пре тога повереник је опоменуо и МУП због дневних извештаја које годинама шаље читавом низу појединаца и инситутиција. Наиме, подаци о свим инцидентима у којима је реаговала полиција, од саобраћајног прекршаја, преко туче у кафани, до крађе, пљачке и оружаног сукоба, као и о актерима, њиховим бројевима личне карте, матичним бројевима и осталом, добијају председник и премијер, министар полиције, БИА, али и локални шеф полиције и председник општине у којој особа живи.
          Пошто се испоставило да за давање личних података на тацни нема основа, МУП је објавио да ће променити ову праксу, а део упозорења већ је отклонио увођењем Јединственог електронског билтена МУП, који је стартовао 1. августа.
          Велику прашину у јавности подигли су и снимци личних података грађана које је једна банка оставила "на изволте" поред београдског контејнера.
          - И поред интензивне активности повереника, свакодневно се наставља лоша пракса, па се без основа задржавају и копирају лична документа, праве се спискови, као у актуелном случају града Ниша, или се достављају подаци о личности органима власти који за исто немају овлашћење, као што је био случај са МУП-ом. Све ово је права слика и последица немарног односа институција према заштити података о личности, као и недостатка системског приступа заштити овог уставног права
          - каже Шабић за "Новости". - Уколико у надзору утврди да је службено лице злоупотребило свој положај и податке који се обрађују учинило доступним неовлашћеном лицу, подноси се кривична пријава за кривично дело неовлашћено прикупљање личних података.
          ЗАШТО ЈЕ ОПАСНОНЕКОНТРОЛИСАНО давање или обелодањивање јединственог матичног броја је опасно. На основу њега било ко може да уђе у базу података грађанина у пореској управи или у бирачки списак, и злоупотреби их. Последњих година забележена су хапшења људи који су на основу фалсификованих образаца личних карата, у које су уносили податке лица чији су идентитет украли, оснивали фантомске фирме, и преко њих пословали, наручивали робу и услуге, "прали" новац...
          Грађани се најчешће жале поверенику на прикупљање података за које се током надзора испостави да је без правног основа, да нема јасну сврху или да је несразмерно. Такође указују на ситуације када руковалац податке прикупљене у једну сврху користи у другу, или их бесправно проследи другоме.
          Процене су да више од 300.000 институција рукује личним подацима грађана и да су оне направиле милион база података. Највише евиденција имају МУП, Војска, безбедносне службе, Царина, порезници, правосуђе, банке, фирме, социјалне установе, општине, изборне комисије... Сви који рукују личним подацима требало би да пријаве своје базе у Централни регистар, како би повереник могао да контролише ко и како обрађује нечији јединствен матични број, име и презиме. У регистар је, међутим, уписано тек 1.757 руковалаца, који су доставили евиденције о 8.877 збирки. Упис су извршили махом они код којих је спроведен надзор над применом закона: министарства, општине, банке, странке...
          Током 2016. године он је покренуо 500 поступака надзора и 180 пута упозорио оне који прикупљају податке на неправилности у обради. Такође је донео 25 решења којима је наложио отклањање неправилности и иницирао пет прекршајних