Повратак у Елеузину, две године након пензионисања, беше ведар. У време оне харповске поплаве, док је свет спавао дубоким сном…
Отац је био жив; могао је да хода; да изнесе столицу испред куће са сламнатим шеширом. Дешавало се да тако и заспи.
А поводањ, један од оних који се догоди једанпут у сто година, хучао је злокобно читаве ноћи из правца наше месне цркве, голубице беле, на врху Старог Гобља. Јелинског. Римског.
Устао сам рано и најежио се од хучања мутне воде која је, надолазила још увек, преплавивши читаву песчку долину, наше имање, салаш. Први пут сам чуо то злокобно хучање, прелазећи преко нашег фамилијарног гувна на раскрсници испред порте...
Већ сам имао камеру, и са врха на којем се бели наша црква Вазнесења, снимао сам кадрове који ће можда бити и сачувани....
Кад Пек побесни
Канал ЗАВЕТИНЕ+ Продуцент Др Димитрије Лукић
Нема коментара:
Постави коментар